Sednica je počela na vreme i u skladu sa dnevnim redom. Podsećam da materijal dostavljen odbornicima možete pronaći OVDE.

Prva tačka bio je Izveštaj Administrativno mandatne komisije koja nas je obavestila da su Tanja Kukobat iz SNSa i Sava Jerković iz DSa podneli ostavke na odbornička mesta.

Druga i treća tačka vezane su za rad opštinske vlasti za prvih šest meseci 2015. godine, tačnije Izveštaj o izvršenju budžeta i Izveštaj o radu uprave. Moje kritike odnosile su se pre svega na sledeće:

U delu vezanom za programski deo budžeta niti jedna od 7 programskih stavki nije vezana za ekonomiju, ne vodi podsticanju ekonomskog rasta i otvaranju novih radnih mesta što je osnovni cilj svake Vlade Republike Srbije od 2000. godine. Lep primer imamo na opštini Savski Venac koja je kreirala biznis inkubator namenjen podsticanju samozapošljavanja. Odgovor koji sam dobio je da to nije moguće po Statutu grada Beograda. Podsećam da je većina koju okuplja SNS u Skupštini Beograda promenila Statut grada i da danas opštine zbog toga nemaju ovu mogućnost!!!

Iznos koji je predviđen za proslavu Dana opštine, opštinske Slave, plivanja za Bogojavljanski krst i ostale proslave iznosi 1,5 miliona, odnosno oko 12,500 € što je po mom mišljenju previše. Takođe suma koja je predviđena za međunarodnu saradnju u iznosu od 2 miliona dinara ili 16.667 € je previsoka posebno ako se uzme u obzir da skoro nikakva putovanja u okviru međunarodne saradnje nisu ostvarena. Odgovor koji sam dobio od Predsednika Skupštine opštine Zemun gospodina Nenada Vranjevca je da su ta sredstva predviđena za eventualna putovanja učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije Zemuna na razna takmičenja i slično je u najmanju ruku sumnjiv jer bi sredstva za takva putovanja trebala da se u budžetu predvide pod drugim stavkama. Moja pretpostavka je da su ta sredstva predviđena za oktobar mesec radi odlaska delegacije opštine Zemun na sajam u opštinu KEQIAO, grad SHAOXING, provincija ZHEJIANG u Kini, sa kojom smo proletos uspostavili saradnju. Ponavljam da je stav Socijaldemokratske stranke da nismo protiv međunarodne saradnje i službenih poseta ukoliko se one ozbiljno isplaniranju i pripreme i da moraju da ostvare rezultate koji će biti vidljivi u novim investicijama u Zemun i novim radnim mestima. O ovome sam već govorio na prethodnoj XXIII sednici.

Informisanje je stavka koja upada u oči, posebno kada se uzme u obzir da je za tu svrhu odvojemo 4,2 miliona od kojih je procenat izvršenja samo 18,11%, odnosno planirana sredstva se skoro uopšte ne troše. Verovatan razlog za to leži u činjenici da Zemunske novine ne izlaze već izvesno vreme!!! Pitanje je da li se ovde namerno talože sredstva kako bi se opet prenela u narednu godinu i onda nenamenski koristila?

Kancelarija za mlade ima budžet od 1,7 miliona dinara za koji niko ne zna kako se i na šta troše?

Najveća nepoznanica odnosi se na 9 miliona dinara (ili 75.000 €) plasiranih na promociju turizma, posebno kada je jasno da se, osim štanda na Sajmu turizma, nikakva sredstva u opštini Zemun ne troše na turizam!!! Ovo upada u oči kada se uporedi sa sredstvima utrošenim na održavanje škola na teritoriji Zemuna – u iznosu od 5.517.000 dinara, ili 2,7 miliona predviđenih za održavanje vrtića i jaslica predškolske ustanove Simo Milošević. Sasvim sam siguran da je tekuće održavanje osnovnih i srednjih škola i vrtića u Zemunu daleko bitnije od neplanskog rasipanja budžetskih sredstava na turizam. Iako mislim da je turizam veoma bitan za Zemun, sigurno nije bitniji od zdravlja naše dece koja sede u vlažnim učionicama ili spavaju u vlažnim sobama u vrtićima. Otvoreno postavljam pitanje da li postoji makar jedam vrtić u Zemunu koji nema problema sa vlagom?

Četvrta i peta tačka odnosile su se na JP Poslovni prostor, tačnije pitanje procedure izdavanja i cene poslovnog prostora u Zemunu. Usvojene su jednoglasno.

Šesta tačka vezana je za davanje saglasnosi na upotrebu imena opštine Omladinskom  sportskom savezu Zemuna, koja je usvojena sa jednim glasom protiv iz redova naprednjaka! Intresantno je da je nekoliko odbornika iz redova SNSa u prvi mah diglo ruke protiv, ali da je prilikom prebrojavanja samo jedan od njih zadržao svoj glas protiv.

Postavio sam dva odbornička pitanja. Prvo je bilo vezano za objavu oglasa za dodelu priznanja opštine Zemun, budući da, iako zaintresovan za temu nisam uspeo da ispratim raspisivanje konkursa. Na moju žalost dobio sam jasan odgovor, jer je konkurs uredno objavljen u dnevnom listu Politika koji kupujem, kao i na sajtu opštine. Međutim meni je promakao te nisam bio u prilici da utičem na izbor kandidata za nagrade, zbog čega mi je posebno žao.

Drugo odborničko pitanje bilo je vezano za problem koji se javio sa rekonstrukcijom NISove pumpe u ulici Džona Kenedija. Informisao sam odbornike o problemu i pročitao pitanja koja sam već postavio u članku Borba za Retenzije. Na moje veliko iznenađenje odmah sam dobio odgovor od Predsednika Skupštine opštine Zemun gospodina Nenada Vranjevca.  On je izneo pohvale na moj aktivizam u radu sa građanima, ali je problem prebacio na prethodnu Republičku vladu koja je prodala NIS, kao i na prethodnu gradsku vladu koja je izdala rešenja. Kako prilikom postavljanja odborničkih pitanja niste u mogućnosti da ulazite u raspravu dužan sam da pojasnim da se rekonstrukcija pumpe ne predviđa u međudržavnim ugovorima kao što je ugovor između Srbije i Rusije o kupoprodaju NISa. Takođe moram da primetim da su građevinska dozvola i druga rešenja izdata za vreme ove trenutne gradske uprave te je i prethodno objašnjenje netačno. Na pitanje ko je dozvolio da ulica iza benzinske pumpe izgubi status javnog puta i da se pravno omogući izgradnja pumpe gospodin Vranjevac je odgovorio da je to sekundarni put koji povezuje katastarske parcele i omogućava izlazak na javni put. Međutim u razgovoru sa saobraćajnim inženjerima sam dobio odgovor da javni put primarni ili sekundarni ostaje javni put i da se nije mogla izdati saglasnost za izgradnju pumpe na osnovu te činjenice.

Pored navedenog, nedavno se pojavila dodatna informacija o kršenju propisa od strane NISa jer se od najbližeg točionog mesta do najbliže zgrade nalazi manje od neophodnih 35 metara, što samo dokazuje da su propisi zaobilaženi kako bi se dobile dozvole. Svakako da će ovo pitanje biti aktuelno u budućnosti i da ćemo se njime i dalje baviti.