Pre svega da naglasim da su Saša Janković i Vuk Jeremić dva odlična kandidata na kojima bi mogle da nam pozavide i demokratije sa mnogo dužom tradicijom. Obojica su pristojni, obrazovani, svetski ljudi koji odlično rade svoj posao, koji imaju struku i van politike, pravi predstavnici građanske Srbije. To sve čini da izbor između njih dvojice bude težak. Međutim izbor mora da se napravi!

Sašu Jankovića je predložio, tačnije pozvao da se kandiduje za mesto predsednika Srbije #Apel100 – sto uglednih građana Srbije među kojim ima umetnika, naučnika, sportista, jednom rečju krem društva. Spisak je nastavio da se širi, uključili su se i građani, a podrška se proširila i van tog spiska pa su ga zvanično podržale stranke i samostalni intelektualci. Mislim da bi to bilo dobro, da se među tim ljudima ne nalaze oni koji su na prethodnim predsedničkim izborima načinili katastrofalne greške koje su dovele na vlast Tomislava Nikolića i SNS. Ako nisam dovoljno jasan da preciziram – mislim na one koji su ili propagirali bele listiće, ili još gore pozivali da se glasa za Tomislava Nikolića. Zašto?

Svaki građanin ima pravo da bude besan na vlast i da želi da je kazni na izborima. Izbori za to služe. Međutim, ljudi koji se bave društvom – sociolozi, kulturolozi, istoričari, politikolozi, pa čak i intelektualci iz prirodnih nauka bi trebalo da vide dalje od ostalih građana, trebalo bi da su u stanju da razaznaju potencijalne uzurpatore vlasti, pritajene autoritarne vladare i diktatore. Jedna od bitnih stvari koje bi intelektualci i akademski građani navedenih struka trebalo da znaju jeste odgovor na pitanje kako je i zašto Hitler došao na vlast i kako prepoznati slične opasnosti u društvu danas? Dakle, kako i zašto danas verovati belim listićima i onima koji su pozivali da se glasa za Tomu Nikolića, kada su pre pet godina napravili fatalnu grešku???

Lično sam imao prilike da čujem Borisa Tadića 2012. godine, između dva kruga izbora, kako upozorava na društvenu opasnost koja se može desiti ako Tomislav Nikolić pobedi. Ljudi u njegovom tadašnjem neposrednom okruženju nisu videli ili nisu verovali u to. Kao ni beli listići i ljudi kojima je jedino bilo bitno samo da on više ne bude predsednik Srbije. Svi znamo šta se desilo. Posledice vidimo i osećamo danas. Postavlja se pitanje da li je vredelo? Da li je cena koju kao društvo plaćamo za odlazak Borisa Tadića s tog mesta vredna svega ovoga?  Mislim da nije!!! Ne zbog Borisa Tadića, nego zbog nas samih.

Drugi razlog zašto treba podržati Vuka Jeremića je u drugom izbornom krugu. Pre samog raspisivanja izbora znalo se ko su potencijalni kandidati koji mogu biti ozbiljni takmaci u izbornoj trci. Kao prednost Saše Jankovića isticana je besprekorna karijera i doslednost, a kao glavna mana to što nije široko poznat građanima Srbije. Njegov lik nije dovoljno poznat građanima van kruga dvojke. S druge strane, Vuk Jeremić iza sebe ima brilijantnu karijeru u međunarodnim vodama, širok spektar poznanstava, veliki međunarodni uspeh u UN, dobro je poznat građanima Srbije, dok mu je glavna mana što je baš zbog navedenih prednosti omražen u tom istom krugu dvojke, što ga posmatraju kao nacionalistu, čoveka Borisa Tadića, a neki čak i kao Muslimana?!?

Da bi se promenila vlast koja se duboko ukorenila u institucijama potrebno je da se u jednom društvu stvori ono što je u politici poznato kao kritična masa. Praktično prevaga u društvu koja je u stanju da ga pomeri s lošeg puta i da ga okrene u suprotnom smeru. Godine 2000. bilo je potrebno da se ujedini opozicija na jednoj strani, dok su prevagu napravili oni “s druge strane”, oni “njihovi” kojima je bilo dosta tog i takvog poretka. To su bili delovi vojske i policije, državni činovnici kojima je prekipelo i koji su poželeli promenu. Godine 2012. to su bili beli listići i oni koji su poslušali Vesnu Pešić, Natašu Kandić, Dušana Pavlovića i slične. Oni su bili prevaga koja je dovela Tomu Nikolića na vlast, a posle toga i Aleksandra Vučića.

Da bi se mogla stvoriti kritična masa na ovim izborima potrebno je da deo glasača SNSa i stranaka okupljenih oko njih, glasa za kandidata opozicije u drugom krugu! Da se okrene i odmetne od njih, a da bi se to dogodilo potrebno je da glasaju za ličnost koja im nije strana, koja im je dovoljno bliska i simpatična, da ga poznaju. A to je samo Vuk Jeremić!!!

Rezime: ne možemo verovati belim listićima koji su nam navukli bedu na vrat, a koji danas podržavaju Sašu Jankovića. Jedini kandidat građanske Srbije koji ima snage da okupi kritičnu masu i u drugom izbornom krugu pobedi je Vuk Jeremić.

Razmislite. Vaš izbor je u nedelju 2. aprila!!!