Za svake izbore se kaže da su istorijski, da određuju sudbinu zemlje, njenih građana, regiona, ili čak celog sveta. Kada pogledamo unazad, za većinu izbora to ne možemo tvrditi. Međutim, shodno svemu što ćemo navesti, za američke predsedničke izbore 2020. godine možemo sa sigurnošću tvrditi da su od istorijske važnosti. Rezultati ovih izbora oblikovaće budućnost planete, demokratije, ljudskih prava i sloboda u XXI veku.

Predsednički izbori u SAD održaće se formalno u utorak 3. novembra 2020. godine. Zbog drugačijeg političkog sistema, u odnosu na izborni sistem u Srbiji, za neke građane SAD sam proces glasanja je već započeo kroz rano glasanje – early vote, ili kroz prijavljivanje za glasanje poštom. Pojava korona virusa uticala je na to da se građani u velikom broju opredele da svoje aktivno izborno pravo ostvare glasanjem putem pošte. Sam sistem se razlikuje od jedne do druge federalne države, ali je činjenica da se rekordno veliki broj građana opredelio da glasa na jedan od ova dva načina. U trenutku dok ovo pišem, predsednik Tramp i potpredsednik Pens su već obavili svoju građansku dužnost i glasali, kao i više od 60 miliona Amerikanaca. Ovo je rekordna zabeležena izlaznost u ranom glasanju, a pretpostavlja se da će broj građana koji će na ovaj način glasati biti još veći do utorka 3. novembra 2020. godine.

Elektorski izborni sistem

Predsednički izbori u SAD organizovani su tako da građani formalno biraju elektore, koji predstavljaju volju glasača te federalne države i glasaju za predsednika u skladu sa rezultatima izbora u toj državi. Za većinu federalnih država se unapred zna da li će pobediti predstavnik republikanaca, ili demokrata, dok se kampanja uglavnom vodi u 10 država gde se građani prikolne na jednu ili drugu stranu. Ove države se nazivaju swing states, jer kao na klackalici težinu prenesu na jednu stranu izborne poluge. Kandidat koji pobedi u većini država na klackalici osvaja većinu elektorskih glasova, dobija predsedničke izbore i mesto u Beloj kući. Prema istraživanjima javnog mnjenja, već duži vremenski period naklonost građana u svih 10 država na klackalici ima kandidat demokrata Džo Bajden (Joe Biden). U različitim anketama, ova prednost se uvećavala i smanjivala, ali je uvek bila konstantno na strani Bajdena. Zbog toga, za očekivati je da će pobedu na predsedničkim izborima osvojiti kandidat demokrata Džo Bajden.

Pored predsedničkih izbora, istovremeno se održavaju izbori za 435 mesta u Kongresu (donji dom) i 35 mesta u Senatu (gornji dom). Na osnovu istraživanja javnog mnjenja u SAD može se pretpostaviti da će demokrate očuvati većinu u Kongresu, dok je otvoreno pitanje da li će republikanci uspeti da sačuvaju većinu u Senatu. Rezultati izbora za Senat mogu imati presudnu važnost za budućnosti SAD, čak možda više nego sami predsednički izbori.

Trampovi skandali

Nije tajna da su mandant aktuelnog predsednika obeležile afere, skandali i svakodnevne laži. Predsednik Tramp je optužen za korupciju, izdaju, zloupotrebu vlasti, nepotizam, skrivanje dokumenta, odavanje državnih tajni i drugih brojnih skandala zbog čega bi neki drugi predsednik odavno bio smenjen ili se sam povukao. Više o tome možete naći u članku iz 2018. godine “Zašto Donald Tramp neće još dugo biti Predsednik SAD”, te stoga ovu činjenicu držimo kao aksiom. Pored svih činjenica i događaja o kojima smo pisali, predsednik Tramp je svojim aktivnostima doveo do niza protesta koji još uvek traju širom SAD. Kao poseban motiv demonstrantima je poslužila podrška koju je Tramp pružio policiji koja je sprovodila rasističko zlostavljanje crnaca od kojih su mnoga završila ubistvima za koje najčeše niko nije odgovarao, što je sve dovelo do globalnog pokreta Black lives matter – životi crnaca su važni, aludirajući na činjenicu da policija ne sme nekažnjeno da ubija crnce.

Reakcija Trampove administracije na pojavu korona virusa takođe je izazvala zaprepašćenje i brojne osude stručne javnosti. Procenjuje se da bi broj umrlih od korone bio znatno manji da je administracija na vreme reagovala i zaštitila građane odgovarajućim zdravstvenim merama.

Svakako da Trampova administracija nije jedini krivac za krizu u SAD. Pored političke krize postoji društvena kriza izazvana socijalnim raslojavanjem. Uzroke krize i objašnjenje pojave fenomena Tramp dali smo u članku iz 2017. godine “Zašto je Donald Tramp pobedio i postao Predsednik SAD”.

Šta će se dogoditi nakon izbora?

Šta će se dogoditi nakon okončanja izbora zainteresovana stručna javnost obrađuje najmanje 3 godine, odnosno od trenutka kada je postalo jasno kako funkcioniše Trampova administracija. Napisani su brojni radovi na tu temu od strane vodećih stručnjaka, za potrebe svih vodećih medija i u njima se daje prednost kandidatu demokrata Bajdenu. Čak je i Alan Lihtman, istoričar, autor knjige o 13 ključeva, koja iznosi pokazatelje koji govore o tome ko će pobediti na predsedničkim izborima, pokazao da većina ključeva ide u prilog Bajdena, te da će on pobediti Trampa na izborima. Sistem profesora Lihtmana se dokazao tačnim dajući ispravne projekcije pobednika na svim izborima od 1980. do 2016. godine.

Donald Tramp, kao ličnost nije mnogo tajnovit i uglavnom sve planove sam otkrije novinarima kada ga pitaju. Tako smo saznali da je plan republikanaca da u što većoj meri sabotiraju glasanje poštom, kako bi glasovi građana koji su glasali na ovaj način stigli sa značajnim zakašnjenjem, nekoliko dana nakon zatvaranja izbornih mesta. Ubrzo nakon okončanog glasanja, republikanci bi proglasili pobedu Trampa u većini država na klackalici i pokušali da onemoguće brojanje glasova naknadno pristiglih poštom. U slučaju protesta demokrata, republikanski guverneri bi osporili rezultate izbora i na sebe preuzeli pravo da sami odrede elektore svoje federalne države, koji bi onda glasali za Trampa.

Kritike demokrata i stručne javnosti, da bi republikanci na taj način izvršili izbornu krađu ne zabrinjava mnogo Trampovu administraciju, jer bi takav slučaj vrlo brzo dospeo do Vrhovnog suda. Od ukupno 9 sudija koliko trenutno broji Vrhovni sud SAD, najmanje 6 je otvoreno iskazalo da su konzervativnih uverenja i naklonjeni republikancima. Sam Tramp je predložio i postavio 3 od navedenih 6 konzervativnih sudija i veruje da njegov reizbor, ostvaren na takav način ne bi bio osporen pred Vrhovnim sudom.

Šta onda mogu da učine demokrate?

Plan demokrata je da spreče ovakav scenario tako što će ostvariti neospornu pobedu Bajdena na predsedničkim izborima, ali i pobedu na svim ostalim izborima, kako bi zadržali većinu u Kongresu i preuzeli kontrolu nad Senatom. Ako Bajden pobedi sa ubedljivom većinom, čak i bez glasova koji su poslati poštom u većini država na klackalici, njegova pobeda bi bila neosporna, a plan republikanaca osujećen. Zbog toga je praktično celokupni vrh demokratske stranke, uključujući i bivšeg predsednika Obamu, Bernija Sandersa, i ostale takmace za mesto strana;kog kandidata na terenu – u kampanji u državama na klackalici, kako bi osigurali neospornu pobedu. Bajdenovoj kampanji priključili su se i brojni uticajni građani, praktično ceo Holivud, filmska i muzička industrija, kako bi osigurali smenu u Beloj kući.

Zbog svega navedenog možemo zaključiti da pobeda Džoa Bajdena nije sporna, ali se postavlja pitanje da li će rezultati izbora biti takvi da će pobeda biti realizovana kroz smenu u Beloj kući? Treba imati na umu, da u SAD postoji period tranzicije vlasti, od okončanja izbora do preuzimanja dužnosti novog predsednika u januaru 2021. godine, što ostavlja skoro 60 dana republikancima, da kroz zloupotrebu izvršne vlasti pokušaju da ospore rezultate izbora i da sačuvaju vlast u Beloj kući.

Kako će se rezultati izbora odraziti na SAD?

Posle ovih izbora ništa više neće biti isto.

Ostanak Donalda Trampa na mestu predsednika SAD nosi sa sobom nastavak njegove politike zloupotrebe vlasti, ukudanju demokratskih instrumenata kontrole vlasti, ojačanu stranačkom kontrolom nad Vrhovnim sudom, čime se stvara mogućnost da mnoga ljudska prava budu osporena poništavanjem prethodno donetih sudskih presuda. Pretpostavlja se da će se na udaru naći pravo na abortus, prava manjina i radnička prava, da će se osigurati pravo na nošenje oružja, što će sve dovesti do generalnog umanjenja ljudskih prava. Kako rasističke organizacije nisu bile osporavane od strane Trampa, ali su mu sve vreme pružale podršku, za očekivati je da bi drugi mandat Trampa doveo do jačeg udara na migrante iz drugih zemalja, posebno crnce, latino migrante i muslimane, osnaživanja policije i vojske, ali i lokalnih militantnih grupa. Sve navedeno bi vodilo jačanju totalitarizma u celom svetu jer bi takav primer sledili svi autoritarni lideri širom planete.

Da li Vas ovo pomalo podseća na nešto već viđeno?

Za očekivati je da bi jačanje Trampovog autoritarizma imalo za posledicu jak građanski otpor u sredinama koje su uvek bile liberalne i otvorene prema drugim kulturama i opredeljenjima, a koja su tradicionalno glasala za Demokratsku stranku. Ovo se pre svega odnosi na zapadnu obalu SAD, kao i na “plave” demokratske države širom SAD, koje su uglavnom bogatije i tehnološki razvijenije. Jačanje građanskih institucija i borba za preuzimanje federalnih nadležnosti bi usledila kao logična posledica uzurpacije vlasti na federalnom nivou. Verovatno bi se stvorila jača veza između tih federalnih država, koja bi bila ispoljena kroz saradnju u borbi za očuvanje ljudskih i građanskih prava i sloboda. Kultura i umetnost su prirodni saveznici i promoteri ljudskih prava i sloboda što bi vodilo podršci umetnika, glumaca, muzičara, komičara, praktično Holivuda i sveta šou biznisa. Stvorila bi se jedna moderna i popularnija grupa federalnih jedinica, koja bi izazvala prezir kod crvenih republikanskih država, što bi sve vodilo daljem produbljivanju društvenog i političkog jaza u SAD. Scenario daljeg kretanja prilika u SAD svakako bi vodio društvenom i političkom razdvajanju, a ne ujedinjavanju i može se razvijati u mnogo pravaca koje je teško predvideti.

Da li Vam se sve ovo čini poznato?

Neizbežno je povući paralelu sa SFRJ. Ako bismo posmatrali istoriju raspada Jugoslavije, mogli bismo naći dosta sličnosti između SFRJ tokom 80-tih godina i SAD danas. Shodno tome za pretpostaviti je da bi se kao reakcija na uzurpaciju vlasti od strane Trampa veoma brzo javili pokreti za nezavisnost Kalifornije, Zapadne obale, New Yorka i slično. Ovi pokreti bi, za razliku od prethodnih pokreta za nezavisnost federalnih država kojih je bilo tokom istorije, bili organizovani od strane modernih građanskih snaga koji imaju mogućnost za socijalnu mobilizaciju. Pobeda Trampa na izborima bi dovela do moguće pojave SFRJ sindroma u SAD.

Pobeda Bajdena

S druge strane pobeda Džoa Bajdena ne bi bila puko vraćanje na staro. Pitanje priuštivog visokog obrazovanja, univerzalne zdravstvene zaštite, progresivnog oporezivanja najbogatijih i podizanja minimalne plate na nivo koji omogućava pristojan život građana SAD, su ključni zahtevi koje progresivci unutar Demokratske stranke postavljaju. Ovi zahtevi su bili politička platforma Bernija Sandersa u trci za partisku nominaciju za predsedničke izbore 2016. i 2020. godine. Zanemarivanje ovih pitanja od strane Hilari Klinton i Demokratske stranke dovelo je do toga da se 2016. godine javi trend bojkota predsedničkih izbora od strane progresivnih glasača, slično belim listićima u Srbiji 2012. godine. Pretpostavka je da je zanemarivanje zahteva progresivnih glasača imalo ključnu ulogu za pobedu Trampa u državama na klackalici 2016. godine. Zbog toga se u kampanji demokrata 2020. godine posebna pažnja posvetila ovim zahtevima, kako bi se izbeglo ponavljanje prethodne greške, da bi se privukli glasovi neopredeljenih, ali i tradicionalnih republikanskih glasača. Za očekivati je da će pobeda Bajdena dovesti do ostvarenja navedenih programskih ciljeva progresivaca. Štaviše, bivši predsednik Obama je u više navrata isticao da, ako progresivci žele da ostvare svoje ciljeve moraju aktivno da se uključe u kampanju na svim nivoima, kako bi obezbedili da se pored pobede na predsedničkim izborima uspostavi većina u oba predstavnička doma. Takva pobeda donela bi mogućnost izmena političkog sistema i pritisak izvršne vlasti da se reše goruća pitanja kao što su uspostavljanje kontrole izdavanja i nošenja oružja, pogresivnog oporezovanja najbogatijih, podizanja minimalne cene rada, uvođenja opšteg zdravstvenog osiguranja, ukidanje džerimandaringa (prekrajanja izbornih jedinica koje omogućavaju sigurnu pobedu na izborima), otvaranje pitanja izmene federalnog sistema, promenu izbornog sistema, reformu policije i mnoga druga, koja je republikanska većina u Senatu ispešno stopirala godinama, a koja su prouzrokovala brojene društvene probleme.

Kako će se rezultati izbora odraziti na Srbiju?

Kakve su posledice američkih predsedničkih izbora 2020 po nas? Zašto je za Srbiju dobro da pobedi Bajden, a loše da pobedi Tramp?

Opstanak Trampa

Na predsedničkim izborima 2016. godine građani Srbije i Srbi širom sveta redom su navijali da pobedi Donald Tramp. To su činili iz istog razloga iz koga su 2008. godine Srbi u SAD glasali za Obamu, a to je da bi sprečilli povratak Klintonovih u Belu kuću. Porodica koja je vodila politiku koja je dovela do bombardovanja Srbije, okupacije Kosova, etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske, sa velikih delova BiH i sa Kosova, ne može očekivati Srpsku podršku. Pretnja hapšenjem Hilari Klinton, koju su skadiranjem publike najavljivali u Trampovoj kampanji dodatno je pobrala Srpske simpatije. Politika koju je vodio Donald Tramp tokom dosadašnjeg predsedničkog mandata razbijala je tradicionalnu američku spoljnju politiku i učvrstila simpatije Srba.

Stil koji Tramp praktikuje u odnosu prema medijima i političkim protivnicima umnogome podseća na stil poslanika vladajuće koalicije u našem parlamentu. Praktično nema razlike između uvreda koje parlamentarni klovnovi vladajućeg režima u Srbiji izražavaju prema političkim protivnicima i komentara koje Tramp iznosi prema svojim političkim rivalima. Građani Srbije prepoznali su isti cirkuski stil, s tom razlikim što ga ovaj put primenjuje neko drugi, prema političarima u zemlju o kojoj baš i nemaju lepo mišljenje. Nakon Vašingtonskog sporazuma sa Kosovskim Albancima i, još bitnije prijema u Beloj kući kod predsednika Trampa, vladajuća većina je zdušno počela da lobira kod Srba u Americi da podrže Trampa na izborima 2020. godine.

Ostanak Trampa u Beloj kući učvrstio bi položaj specijalnog izaslanika Ričarda Grenela u administraciji, čime bi veze režima Aleksandra Vučića sa SAD dodatno ojačale, a njegov položaj učinile stabilnijim. Kako je režim SNSa od osvajanja vlasti 2012. godine, do danas išao putem smanjivanja ljudskih prava građana Srbije, smanjenjem i ukidanjem slobodnih medija, jačanjem kontrole nad sudskom vlasti i ekonomskim pljačkanjem građana Srbije, za očekivati je da bi pobeda Trampa dovela do još većeg jačanja autoritarne vlasti režima i daljim ukidanjem građanskih prava, ali ovaj put uz podršku američke administracije. Po pitanju Kosova, trenutna agonija beskonačnih pregovora u nekom trenutku bi morala biti okončana priznanjem nezavisnosti sa naše strane, ali bi kao znak zahvalnosti, zbog poslušnosti i saradnje, režim Aleksandra Vučića dobio podršku za dalji opstanak na vlasti.

Ulazak Bajdena u Belu kuću

Realizovana izborna pobeda Džoa Bajdena i njegov ulazak u Belu kuću bi donela kratkoročni pritisak na Srbiju da izvrši priznanje nezavisnosti Kosova, na šta bi aktuelna vlast u Srbiji morala da pristane. Nema sumnje da bi snishodljiv odnos koji režim u Srbiji ima prema velikim silama doveo do medijskog spinovanja, kako je ostvarena još jedna pobeda Vučićevim priznanjem nezavisnosti Kosova.

Međutim, nakon toga usledio bi pritisak ka demokratizaciji društva, slobodi medija, nezavisnosti sudstva i građanskim pravima, kao što je novembra 2017. godine američki diplomata Brajan Hojt Ji predočio Vučiću, šta mora da se uradi u Srbiji. To su principi na koje se SAD pozivala do 2016. godine, odnosno do dolaska Donalda Trampa na vlast. Za ove demoratske principe se bori i demokratska opozicija u Srbiji, a njihova realizacija donosi bolji život građanima Srbije.