Za svake izbore se kaže da su istorijski, da određuju sudbinu zemlje, njenih građana, regiona, ili čak celog sveta. Kada pogledamo unazad, za većinu izbora to ne možemo tvrditi. Međutim, shodno svemu što ćemo navesti, za američke predsedničke izbore 2020. godine možemo sa sigurnošću tvrditi da su od istorijske važnosti. Rezultati ovih izbora oblikovaće budućnost planete, demokratije, ljudskih prava i sloboda u XXI veku.
Predsednički izbori u SAD održaće se formalno u utorak 3. novembra 2020. godine. Zbog drugačijeg političkog sistema, u odnosu na izborni sistem u Srbiji, za neke građane SAD sam proces glasanja je već započeo kroz rano glasanje – early vote, ili kroz prijavljivanje za glasanje poštom. Pojava korona virusa uticala je na to da se građani u velikom broju opredele da svoje aktivno izborno pravo ostvare glasanjem putem pošte. Sam sistem se razlikuje od jedne do druge federalne države, ali je činjenica da se rekordno veliki broj građana opredelio da glasa na jedan od ova dva načina. U trenutku dok ovo pišem, predsednik Tramp i potpredsednik Pens su već obavili svoju građansku dužnost i glasali, kao i više od 60 miliona Amerikanaca. Ovo je rekordna zabeležena izlaznost u ranom glasanju, a pretpostavlja se da će broj građana koji će na ovaj način glasati biti još veći do utorka 3. novembra 2020. godine.
Elektorski izborni sistem
Predsednički izbori u SAD organizovani su tako da građani formalno biraju elektore, koji predstavljaju volju glasača te federalne države i glasaju za predsednika u skladu sa rezultatima izbora u toj državi. Za većinu federalnih država se unapred zna da li će pobediti predstavnik republikanaca, ili demokrata, dok se kampanja uglavnom vodi u 10 država gde se građani prikolne na jednu ili drugu stranu. Ove države se nazivaju swing states, jer kao na klackalici težinu prenesu na jednu stranu izborne poluge. Kandidat koji pobedi u većini država na klackalici osvaja većinu elektorskih glasova, dobija predsedničke izbore i mesto u Beloj kući. Prema istraživanjima javnog mnjenja, već duži vremenski period naklonost građana u svih 10 država na klackalici ima kandidat demokrata Džo Bajden (Joe Biden). U različitim anketama, ova prednost se uvećavala i smanjivala, ali je uvek bila konstantno na strani Bajdena. Zbog toga, za očekivati je da će pobedu na predsedničkim izborima osvojiti kandidat demokrata Džo Bajden.
Pored predsedničkih izbora, istovremeno se održavaju izbori za 435 mesta u Kongresu (donji dom) i 35 mesta u Senatu (gornji dom). Na osnovu istraživanja javnog mnjenja u SAD može se pretpostaviti da će demokrate očuvati većinu u Kongresu, dok je otvoreno pitanje da li će republikanci uspeti da sačuvaju većinu u Senatu. Rezultati izbora za Senat mogu imati presudnu važnost za budućnosti SAD, čak možda više nego sami predsednički izbori.
VIŠE O TOME