Socijaldemokratska stranka (SDS) pozvala je danas članove i simpatizere Demokratske stranke da se pridruže istinskoj opoziciji i podrže opozicioni blok koji okuplja lider te stranke Boris Tadić. Ovaj poziv je saopštenje Socijaldemokratske stranke upućeno medijima, koje je kao vest prenela agencija Beta, a koje su mediji objavili. Ja sam podelio link sa sajta N1 televizije.

http://rs.n1info.com/a100054/Vesti/SDS-zove-clanove-DS-da-im-se-prikljuce.html

Moram priznati da nisam očekivao da će članovi DSa da nagrnu u buljucima izražavajući kajanje što to nisu odmah učinili prilikom formiranja Nove demokratske stranke. To se nije dogodilo. Nisam ni očekivao veću reakciju članova i prijatelja iz stare stranke na društvenim mrežama. Međutim, to se dogodilo!!! Usledili u brojni komentari na poziv, statusi, odgovori, uvrede. Naravno bilo je i racionalnih i smirenih komentara na koje imam nameru da se osvrnem, ali pre svega da se zahvalim baš zbog te smirenosti i racionalnosti jer se demokratsko društvo ne može graditi besom i uvredama.

Pre svega su pozitivni pozivi da se „vratimo kući“, ne u smislu da će se neko danas stvarno vraćati, niti da je u pitanju politički „ritern“ (ti zvao moje, sad ja zovem tvoje), već isključivu u smislu moguće buduće saradnje. Ona se ne može postići bez dobre volje i iskrene želje.

Drugo pitanje je odnos prema Vučićevoj vladi, ovoj sadašnjoj i narednoj koju će formirati nakon izbora (ostavljam prijateljima iz DSa slobodu da se zanose pobednom). Shodno njihovim prognozama mi smo već ceo mandat u ovoj vladi, a bićemo i u narednoj. Samo što to nije tako. Štaviše jedina stranka koja nije na vlasti, republičkoj, pokrajinskoj i gradskoj jeste Socijaldemokratska stranka. Odbili smo pozive da uđemo i u republičku i u pokrajinsku vladu samo da bi u njima bili ukras. Međutim suštinsko pitanje opozicionog okupljanja jeste šta će biti nakon ovih izbora? Prijatelji insistiraju da se ni po koju cenu ne ulazi u vladu sa SNSom. Podsećam da je Boris Tadić u nekoliko navrata ponovio da ne isključuje mogućnost ulaska u vladu, ali ne u ovakvu vladu, ne sa SPSom i ne po svaku cenu. Prijatelji su nas videli i bili sigurni da smo već deo te vlade. I naravno opet pogrešili. Stoga postavljam pitanje da li se neko seća šta je Zoran Đinđić mislio i planirao da uradi 1993. godine? U to  vreme nisam bio član stranke, štaviše tek sam postao punoletan da glasam na izborima održanim na Svetog Nikolu, ali se dobro sećam da Zoran Đinđić nije bio protiv ulaska u vladu sa Miloševićem. Ako želimo razmislićemo zbog čega i najverovatnije doći do istog odgovora koji nam se i danas nameće, a to je da bi eventualni ulazak u vladu doneo boljitak Srbiji, skrenuo sa lošeg puta na kome je zajedno vode SNS i SPS. Ovo važi i za DS i za SDS.

Stoga bih hteo da podsetim na reči člana glavnog odbora sa sednice održane 18. januara 2014. godine u Novom Sadu: „Deca žele, a odrasli planiraju“.