Category Archives: Međunarodni odnosi

Boomerang – ili drugi mandat Donalda Trampa

Iz naslova jasno proizilazi moje mišljenje da će ovi izbori doneti povratak Donalda Trampa u Belu kuću!

boomerang: verb (used without object)
to come back or return, as a boomerang.

by Dictionary.com

Zašto to mislim? Krenimo redom:

Neuspeh administracije Džoa Bajdena da osudi Trampa kao inspiratora i inicijatora pobune

Na srpski Badnji dan, 6. januara 2021. godine u Vašingtonu je održan veliki protest Trampovih pristalica, koji nisu prihvatali rezultate izbora. Prethodno, sam Tramp je tvrdio da su izbori pokradeni (to tvrdi i danas!), što je dovelo do brojnih protesta širom SAD. U nekim državama demonstranti su zahtevali da ponovo budu prebrojani glasovi, u drugima su zahtevali da se ne broji ponovo, tražili su dokaze o glasačkim listićima štampanim u Kini na bambusu sa mastilom koje nestaje, optuživali su kompaniju koja je proizvela mašine za elektronsko glasanje, poštu koja je prenosila glasačke listiće građana koji su glasali poštom, duh pokojnog Huga Čaveza da je organizovao krađu i slično.

U toku protesta, sa velike bine Tramp je praktično naredio okupljenima da krenu na Kongres, nakon čega je usledio okršaj sa policijom i obezbeđenjem, upad u Kongres, pokušaj linča kongresmena Demokratske stranke i republikanaca koji nisu podržavali Trampa, pljačka i pustošenje zgrade Kongresa. Prvi put od 1812. godine vojska je morala da reaguje u glavnom gradu i da se umeša u zaustavljanje pobune i Trampovog pokušaja nasilnog očuvanja vlasti.

Foto: Stop The Steal, autor: Tyler Merbler, prava: Creative Commons 2.0, Fotografija preneta bez izmena

Pobuna je ugušena, krivci se dan danas identifikuju, a mnogi od onih koji su prepoznati su osuđeni na zatvorske kazne. Svi su u svojoj odbrani navodili da su na poziv predsednika došli da zaštite Ameriku.

Međutim, vremenom i aktivnim spinovanjem medija koji podržavaju Trampa, u javnosti se stvorila slika o benignosti celog događaja i što je još banalnije, do slike o nevinosti Donalda Trampa. Činjenica je da je za protekle četiri godine suđenje za pobunu pomerano zbog drugih suđenja na koja se morao odazvati. Pre svega zbog suđenja za kršenja zakona o finansiranju političkih stranaka. Naime Trampov bivši advokat – Koen, je 2016. godine po Trampovom naređenju, iz sredstava za kampanju isplatio porno zvezdu Stormi Danijels, da ćuti o seks aferi sa Trampom. Koen je još za vreme Trampovog predsednikovanja osuđen i poslat na odsluženje zatvorske kazne, da bi se potom na suđenju Trampu pojavio kao glavni svedok tužilaštva. Ovo suđenje stvorilo je sliku o Trampu kao žrtvi političkog progona. Umesto da mu se sudi za iniciranje pobune i nasilnog rušenja ustavnog poretka, u javnosti se stvorila slika da mu se sudi zbog seks skandala. Umesto pobunjenika postao je žrtva, što mu je omogućilo da popravi svoj imidž u javnosti.

pročitajte ceo tekst

Turning point – zašto nakon ovih izbora ništa više neće biti isto

Za svake izbore se kaže da su istorijski, da određuju sudbinu zemlje, njenih građana, regiona, ili čak celog sveta. Kada pogledamo unazad, za većinu izbora to ne možemo tvrditi. Međutim, shodno svemu što ćemo navesti, za američke predsedničke izbore 2020. godine možemo sa sigurnošću tvrditi da su od istorijske važnosti. Rezultati ovih izbora oblikovaće budućnost planete, demokratije, ljudskih prava i sloboda u XXI veku.

Predsednički izbori u SAD održaće se formalno u utorak 3. novembra 2020. godine. Zbog drugačijeg političkog sistema, u odnosu na izborni sistem u Srbiji, za neke građane SAD sam proces glasanja je već započeo kroz rano glasanje – early vote, ili kroz prijavljivanje za glasanje poštom. Pojava korona virusa uticala je na to da se građani u velikom broju opredele da svoje aktivno izborno pravo ostvare glasanjem putem pošte. Sam sistem se razlikuje od jedne do druge federalne države, ali je činjenica da se rekordno veliki broj građana opredelio da glasa na jedan od ova dva načina. U trenutku dok ovo pišem, predsednik Tramp i potpredsednik Pens su već obavili svoju građansku dužnost i glasali, kao i više od 60 miliona Amerikanaca. Ovo je rekordna zabeležena izlaznost u ranom glasanju, a pretpostavlja se da će broj građana koji će na ovaj način glasati biti još veći do utorka 3. novembra 2020. godine.

Elektorski izborni sistem

Predsednički izbori u SAD organizovani su tako da građani formalno biraju elektore, koji predstavljaju volju glasača te federalne države i glasaju za predsednika u skladu sa rezultatima izbora u toj državi. Za većinu federalnih država se unapred zna da li će pobediti predstavnik republikanaca, ili demokrata, dok se kampanja uglavnom vodi u 10 država gde se građani prikolne na jednu ili drugu stranu. Ove države se nazivaju swing states, jer kao na klackalici težinu prenesu na jednu stranu izborne poluge. Kandidat koji pobedi u većini država na klackalici osvaja većinu elektorskih glasova, dobija predsedničke izbore i mesto u Beloj kući. Prema istraživanjima javnog mnjenja, već duži vremenski period naklonost građana u svih 10 država na klackalici ima kandidat demokrata Džo Bajden (Joe Biden). U različitim anketama, ova prednost se uvećavala i smanjivala, ali je uvek bila konstantno na strani Bajdena. Zbog toga, za očekivati je da će pobedu na predsedničkim izborima osvojiti kandidat demokrata Džo Bajden.

Bajden u kampanji

Pored predsedničkih izbora, istovremeno se održavaju izbori za 435 mesta u Kongresu (donji dom) i 35 mesta u Senatu (gornji dom). Na osnovu istraživanja javnog mnjenja u SAD može se pretpostaviti da će demokrate očuvati većinu u Kongresu, dok je otvoreno pitanje da li će republikanci uspeti da sačuvaju većinu u Senatu. Rezultati izbora za Senat mogu imati presudnu važnost za budućnosti SAD, čak možda više nego sami predsednički izbori.

VIŠE O TOME

Zašto Donald Tramp neće još dugo biti Predsednik SAD

Početkom novembra 2016. godine objavio sam članak Backfire – Zašto će Donald Tramp biti sledeći Predsednik SAD, gde sam naveo da će duboka socijalna podela koja već dugo postoji u SAD za posledicu imati izbor Donalda Trampa za Predsednika. Ova kriza odrazila se na obe stranke u SAD i na njihove politike. Republikanska stranka, poznatija kao GOP (good old party) je u velikoj krizi od perioda Džordža Buša mlađeg, kada se konzervativni pokret Čajanka (Tea party) izdvojio u najljuću konzervativnu frakciju, nezadovoljan “mekom” politikom koja je vladala unutar stranke. Pod njihovim uticajem ojačali su konzervativni principi kod republikanaca, posebno za mandata demokratskog Predsednika Baraka Obame, okrenuvši stranku ka ekstremnoj desnici. S druge strane, Demokratska stranka se podelila oko borbe establišmenta okupljenog oko Hilari Klinton, da zadrži liberalnu politiku stranke i želje za progresivnim promenama (čitaj socijaldemokratskih) koje zastupa i predvodi Berni Sanders. Nakon veoma sumnjive pobede koju je Hilari ostvarila u kokusima nekih federalnih država, unutar same Demokratske stranke stvorio se stav, veoma sličan stavu belih listića u Srbiji, da na izbore ne treba izaći, jer im nije omogućena alternativa, jer su pokradeni i prevareni. Za razliku od Srbije nije bilo onih koji su zbog toga hteli ili zagovarali glasanje za protivničku stranu, ali su se glasovi za bojkot jasno i glasno čuli, da je čak sam Berni Sanders apelovao da se izađe i glasa za Hilari. Međutim, kao i u Srbiji, bojkot građanske klase i disciplinovano glasanje konzervativnih “narodnjačkih” birača doveo je do toga da populista dođe na čelo SAD.

Dve godine kasnije, ili 22 meseca od početka predsedničkog mandata Donalda Trampa, bezbrojni skandali obeležili su ovaj period. Navedimo najznačajnije:

VIŠE O TOME

Zašto je Donald Tramp pobedio i postao Predsednik SAD

Socijalne osnove biračkog opredeljenja glasača

Nakon završetka Drugog svetskog rata SAD su izašle, ne samo kao pobednica i vojno dominantna država, već pre svega kao ekonomski džin koji je kreirao preko 50% planetarnog bruto proizvoda. Samo društvo bilo je ujedinjeno oko tržišne ekonomije kao ključne pokretačke snage društva. Svako je mogao da vredno radi i da ostvari američki san – stekne uspeh i bogatstvo. Dok je širom sveta ključno pitanje bilo kako izvesti revoluciju i uspostaviti komunistički poredak koji će omogućiti jednakost svih ljudi i ravnopravnu raspodelu društvenog bogatstva, dotle je u SAD to pitanje bilo van misli građanskog društva. Prosečan amerikanac svojim radom je mogao da izdržava veliku porodicu, uzme stambeni krediti i uspešno ga finansira, odškoluje decu, plaća zdravstveno osiguranje i ušteti za penziju.

Američka porodica 50-tih godina XX veka

Siromašni amerikanci same sebe nisu videli kao proleterijat koji treba da izvede revoluciju, već kao milionere koji se još uvek nisu obogatili. Ovo mišljenje i dalje je prisutno u svesti prosečnog amerikanca, bez obzira na njegovu socijalnu poziciju. Pedesetih godina američko društvo preokupirala su pitanja borbe protiv rasizma i za rasnu jednakost. Pobuna jedne američke crnkinje Roze Parks bila je iskra koja je pokrenula lavinu koja i dalje traje. Čak dotle da su aktuelnog predsednika SAD Donalda Trumpa optužili za rasizam nakon njegovog nemuštog pokušaja da osudi protest belih rasista u Šarlotsvilu u avgustu 2017. godine ili zbog konstantnog sukobljavanja sa crnim sportistima koji izražavaju svoj protest protiv nasilja nad crnom populacijom klečeći dok svira himna na početku svake utakmice američkog fudbala.

Barak Obama sedi u istom autobusu na mestu gde je sedela Roza Parks, u Henri Ford
muzeju, država Mičigen, April 18, 2012. (zvanična fotografija Bele kuće) 
VIŠE O TOME

Backfire – ili zašto će Donald Tramp biti sledeći predsednik SAD

Internet sajt Urban Dictionary definiše pojam Backfire kao:

to bring a result opposite to that which was planned or expected.

#disappoint #fail #ricochet #boomerang #backlash

U prevodu: Rezultati suprotni planiranim  ili očekivanim.

Predsednički izbori u SAD održavaju se svake prestupne godine drugog utorka u novembru. Ove 2016. godine to je prvi mogući datum – utorak 8. novembar. Kandidati za predsedničko mesto su Hilari Klinton ispred Demokratske stranke i Donald Tramp ispred Republikanske stranke.

Izborna trka za mesto stranačkog kandidata traje već dve godine. Kako predsednik SAD ne može biti biran više od dva puta, tako je već 2012. godine, nakon druge pobede trenutnog predsednika Baraka Obame bilo jasno da će obe partije imati svoje nove takmace za mesto u Beloj kući. Continue reading

Islamski Rišelje

Napad na francuski satirični nedeljnik Charlie Hebdo šokirao je svet i otvorio pitanje gde je granica demokratskih prava slobode medija na kritiku? S druge strane otvoreno je pitanje gde je granica religijske povređenosti koja dovodi pripadnike jedne vere da prelaze obzire tolerancije i postaju nasilni. Naravno da muslimani imaju pravo da se osećaju povređenim ukoliko neko objavi karikaturu proroka Muhameda, jer tako nešto zabranjuje Kuran. Ni hrišćanstvo nije ništa bolje jer i Biblija propisuje gomilu zabrana (više o tome na http://bit.ly/1IXPzm7). Međutim svedoci smo da se ove zabrane aktivno krše u hrišćanstvu, počev od strane konceptualnih umetnika, preko filma do pop zvezda, a da opet niko nije stradao, da se nije dogodilo ništa više od oštrog protesta. Continue reading

Švedska (i) međunarodna politika

Švedska – dobra vila SAD

Rat u Ukrajini doveo je do zahlađenja odnosa dve najveće svetske sile (političke, vojne, pa i ekonomske) – Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, otvario pitanje njihovih spoljnih politika i podrške koju će dobiti na međunarodnoj sceni. Obe strane aktivno traže saveznike za svoje stavove, pa je tako i Ruski predsednik Putin posetio Srbiju u pokušaju zadobijanja podrške. Srbija je pored najvećih država EU opet nakratko bila u žiži interesovanja svetskih medija i svetske politike. Međutim veliku podršku politici SAD pruža članica EU koja je van fokusa svetskih medija ali opet u velikoj meri utiče na globalna dešavanja. U tom smislu, zanimljiv je odnos SAD – Švedska.

Čak i pojedinci, ne preterano zainteresovani za međunarodnu politiku, mogli bi posle nekoliko novinskih napisa u domaćoj i inostranoj štampi da zaključe da taj odnos ima istoriju.

Sweeden

Krenimo redom:

Jedan od najvećih udaraca za Ameriku u poslednje vreme nije došao spolja, već iznutra. Na sajtu Vikiliks objavljena je serija poverljivih dokumenata SAD. Glavni krivac, vojnik Bredli Mening je zbog toga uhapšen  i osuđen, dok protiv vlasnika i urednika Vikiliksa Džulijena Asanža nije podignuta optužnica. Zanimljivo, u isto vreme pozvan je da svedoči pred sudom u Švedskoj po pitanju optužbi da je seksualno zlostavljao dve šveđanke. Nije se odazvao pozivu suda jer postoji osnovana sumnja da bi bio izručen u SAD po osnovu optužnice koja je protiv njega tamo podignuta. Iako je Velika Britanija u kojoj je tada boravio bila spremna da ga izruči švedskim vlastima, Asanž je uspeo da dobije azil Ekvadora u čijoj je ambasadi u Londonu i danas, tri godine kasnije. Poziv suda je i dalje na snazi, a izvesno je da ukoliko bi se odazvao da bi bio izručen SAD po optužnici koja je protiv njega podignuta, a ukoliko bi bio osuđen, čekala bi ga višegodišnja robija. Dakle, sud i tužilaštvo u  Švedskoj, poput dobre vile, čini ustupak osvetoljubivoj vlasti SAD.

Continue reading

Referendum o nezavisnosti Škotske

Vidim da kod mojih prijatelja sa društvenih mreža vlada uglavnom pozitivno mišljenje po pitanju toga da li Škotska treba da se otcepi od Ujedinjenog Kraljevstva, tačnije da glasa Yes na referendumu koji će se održati sutra – 18. septembra 2014. god. Meni kao politikologu (za međunarodne poslove) je taj događaj intresantan jer može predstavljati važnu prekretnicu u međunarodnim odnosima. Može biti jedan od onih važnih datuma o kom se uči iz istorije.

Dakle većina mojih prijatelja je za Yes opciju i to iz nekoliko razloga. Prvi je pomalo maliciozan i zasnovan na stavu: neka i oni vide kako je nama bilo kad smo se delili, cepali, ratovali i uživali u sankcijama punih 10 godina, a oni (EU) nas podržavali u tim cepanjima, uvodili nam vize i sankcije. Ne mogu da kažem da ne razumem, da i meni ne prođe ta misao kroz glavu. Drugi razlog je politički ili bolje reći nacionalni, pre svega kod naših prijatelja iz Republike Srpske. Naravno i oni imaju slične aspiracije i gledaju šta će se dogoditi u Škotskoj. Njihovi susedi iz Herceg-Bosne takođe. Kao i mnogi širom Evrope.

Šarenilo na mapi ispod veoma lepo može da predstavi mesta budućih referenduma i problema, koje je Evropa veoma lepo izbegavala u prethodnih 70  god. Mapa je preuzeta sa Zokstera, a oni su je preuzeli sa Stratfora. Continue reading