Iz naslova jasno proizilazi moje mišljenje da će ovi izbori doneti povratak Donalda Trampa u Belu kuću!

boomerang: verb (used without object)
to come back or return, as a boomerang.

by Dictionary.com

Zašto to mislim? Krenimo redom:

Neuspeh administracije Džoa Bajdena da osudi Trampa kao inspiratora i inicijatora pobune

Na srpski Badnji dan, 6. januara 2021. godine u Vašingtonu je održan veliki protest Trampovih pristalica, koji nisu prihvatali rezultate izbora. Prethodno, sam Tramp je tvrdio da su izbori pokradeni (to tvrdi i danas!), što je dovelo do brojnih protesta širom SAD. U nekim državama demonstranti su zahtevali da ponovo budu prebrojani glasovi, u drugima su zahtevali da se ne broji ponovo, tražili su dokaze o glasačkim listićima štampanim u Kini na bambusu sa mastilom koje nestaje, optuživali su kompaniju koja je proizvela mašine za elektronsko glasanje, poštu koja je prenosila glasačke listiće građana koji su glasali poštom, duh pokojnog Huga Čaveza da je organizovao krađu i slično.

U toku protesta, sa velike bine Tramp je praktično naredio okupljenima da krenu na Kongres, nakon čega je usledio okršaj sa policijom i obezbeđenjem, upad u Kongres, pokušaj linča kongresmena Demokratske stranke i republikanaca koji nisu podržavali Trampa, pljačka i pustošenje zgrade Kongresa. Prvi put od 1812. godine vojska je morala da reaguje u glavnom gradu i da se umeša u zaustavljanje pobune i Trampovog pokušaja nasilnog očuvanja vlasti.

Pobuna je ugušena, krivci se dan danas identifikuju, a mnogi od onih koji su prepoznati su osuđeni na zatvorske kazne. Svi su u svojoj odbrani navodili da su na poziv predsednika došli da zaštite Ameriku.

Međutim, vremenom i aktivnim spinovanjem medija koji podržavaju Trampa, u javnosti se stvorila slika o benignosti celog događaja i što je još banalnije, do slike o nevinosti Donalda Trampa. Činjenica je da je za protekle četiri godine suđenje za pobunu pomerano zbog drugih suđenja na koja se morao odazvati. Pre svega zbog suđenja za kršenja zakona o finansiranju političkih stranaka. Naime Trampov bivši advokat – Koen, je 2016. godine po Trampovom naređenju, iz sredstava za kampanju isplatio porno zvezdu Stormi Danijels, da ćuti o seks aferi sa Trampom. Koen je još za vreme Trampovog predsednikovanja osuđen i poslat na odsluženje zatvorske kazne, da bi se potom na suđenju Trampu pojavio kao glavni svedok tužilaštva. Ovo suđenje stvorilo je sliku o Trampu kao žrtvi političkog progona. Umesto da mu se sudi za iniciranje pobune i nasilnog rušenja ustavnog poretka, u javnosti se stvorila slika da mu se sudi zbog seks skandala. Umesto pobunjenika postao je žrtva, što mu je omogućilo da popravi svoj imidž u javnosti.

Nesposobnost Demokratske stranke da menja američko društvo

Demokratska stranka pokazala je izuzetnu nesposobnost da koristeći poluge vlasti menja američko društvo aktivnim sprovođenje jasnih socijalnih politika koje jačaju socijalno-ekonomski položaj najnižeg i srednjeg sloja u SAD.

Informacija da je vrednost imovine tri najbogatija Amerikanca veća od zbirne vrednosti 40% najsiromašnijih građana SAD je stara nekoliko godina. Pandemija Korona virusa samo je povećala njihovo bogatstvo i dovela do dodatnog siromašenja već siromašnih građana. Progresivci u Demokratskoj stranci stalno upozoravaju na povećanu socijalnu razliku, što je dovelo do toga da je njihov predvodnik – Berni Sanders, bio najozbiljniji konkurent za demokratskog kandidata za predsednika u dva navrata, protiv Hilari Klinton 2016. godine, i 2020. godine protiv Džoa Bajdena. Njihova principijelna politika, da najbogatiji moraju da plaćaju svoj pošteni udeo (jer danas najbogatiji plaćaju najmanje poreze u SAD), naišla je na suprotstavljanje u stranci. Kao stranački kompromis, za vreme korone, uvedena je visoka naknada za nezaposlene, čime se došlo do paradoksalne situacije da se radnicima angažovanim na najslabije plaćenim poslovima više isplatilo da ne rade, nego da za svoj rad prihoduju istu svotu novca.

Cilj ovog unutarstranačkog kompromisa bila je premisa da će poslodavci morati da smanje svoje profite i da taj deo preusmere u rast zarada zaposlenih. Tako nešto se u istoriji kapitalizma nikada nije dogodilo, pa ni 2021. godine u SAD. Problem manjka radne snage je rešen posredno, kroz povećenje zapošljavanja ilegalnih migranata, koji nemaju pravo na socijalnu pomoć. Što je dalje dovelo do povećanog priliva iliegalnih migranata u SAD iz pravca Meksika.

Nedostatak svesti o posledicama odmazde i uzurpacije vlasti do koje će povratak Trampa u Belu kuću dovesti.

U više navrata Donald Tramp je jasno i nedvosmisleno najavljivao da će, ako se ponovo nađe na mestu predsednika SAD, od prvog dana sprovoditi osvetu nad onima za koje on misli da su pokrali izbore, da su nenormalni, bolesni, podli i slično, a svi od reda su ili njegovi politički protivnici ili ljudi za koje on misli da su jednostavno zli. Navodio je imena, od političara Čaka Šumera, Nensi Polosi, Kamale Haris, komičara Džimija Kimela, Stivena Kolbera, generala koji ga nisu bezuslovno podržavali, medija koji su ga upozoravali da ne govori istinu …. spisak je poduži.

Tramp čak nije uspeo ni da se suzdrži i da slaže da to neće činiti! Stoga je izvesno da ukoliko ponovo bude izabran Donald Tramp namerava da osvetu sprovede u delo. To bi predstavljalo uzurpaciju vlasti, gaženje pravne države i vladavine prava u SAD, ukidanje slobode medija, uskraćivanje ljudskih i političkih prava i sloboda. Ovo treba posmatrati kao posebno opasnu pojavu, upravo zbog činjenice da su SAD najjača država na planeti i da bi ukidanje demokratije u SAD vodilo ubrzanom ukidanju demokratije u ostatku sveta.

Međutim izgleda da to ne zabrinjava veliki deo birača u SAD.

Podrška drugara iz kluba milijardera

Predsednikovanje Donalda Trampa 2016-2020. godine obeležilo je davanje poreske olakšice najbogatijim, što je dovelo do povećanja deficita i daljeg bogaćenja već prebogatih. Cenu su naravno platili najsiromašniji, kroz gubitak sredstava za škole i zdravstvo (Obamacare). Milijarderi mu to naravno nisu zaboravili i u ovoj kampanji su ga aktivno podržali donacijama, ali i aktivnim učešćem u kampanji. Pre svega Elon Musk, koji očigledno uživa da bude govornik na bini i aktivno koristi Twitter (kojeg je preimenovao u X), kompaniju koju je preuzeo, kako bi i sam radio na promociji Donalda Trampa.

Transformacija Republikanske stranke

U prethodne četiri godine, Republikanska stranka ili GOP, je završila svoju transformaciju iz političke stranke jakih pojedinaca u servis za podršku Donalda Trampa. Sa svih mesta u stranačkoj infrastrukturi počišćeni su ljudi koji nisu hteli da se priklone Trampu, a na njihova mesta dovedeni su poslušnici ili članovi familije Tramp. Mnogi od kongresmena i senatora, koji su ga osuđivali nakon pokušaja prevrata u januaru 2021. godine, su promenili stav i priklonili se Trampovom narativu. Oni republikanci koji su to odbijali bili su uskraćeni za stranačku podršku na izborima, pa su ili izgubili od stranačkih kolega na unutarstranačkim izborima, ili od protivkandidata na izborima za Kongres, Senat ili mesto Guvernera. Umesto stranačke politike, republikanci danas promovišu ličnost i delo Donalda Trampa.

Transformacija stranke ima za cilj, kako da se uništi unutrašnja opozicija, tako i da se ona koristi kao operativno telo za kontrolu rezultata. Ovo najbolje oslikava slučaj Rafensperger. Naime, jedan od sudskih postupaka protiv Trampa je za pokušaj izborne krađe, kada je 2. januara 2021. godine, od Državnog sekretara Džordžije Breta Rafenspergera tražio da mu obezbedi 11.780 glasova koliko mu je nedostajalo za pobedu u Džordžiji. Rafensperger, inače republikanac, je odbio da počini krivično delo tako što bi falsifikovao rezultate izbora . Međutim, danas su skoro svi neposlušni republikanci smenjeni, a na njihova mesta dovedeni oni koji će se potruditi da za ljubav Donalda Trampa pronađu nedostajuće glasove, pa makar pritom morali da krše zakon. Interesantno je da je Rafensperger sam uspeo da obezbedi reizbor 2022. godine, iako je za protivnike imao kandidata kojeg je podržavao Tramp i iz Demokratske stranke.

Pored transformacije stranke kreirane su grupe građana za pritisak na biračke odbore, koje pod izgovorom da se bore protiv nove krađe izbora ustvari vrše pritisak na članove biračkih odbora upućujući im pretnje. Kao posledica pretnji veliki broj članova biračkih odbora je podneo ostavke i zamenjen je drugim koji su veće patriote od prethodnih članova odbora – čitaj Trampove pristalice. Jedan od aktuelnih primera ovih pritisaka je paljenje sandučića i kontejnera za prevremeno glasanje u državama koje su odlučujuće za izbore- swing states, jer pretpostavljaju da je većina glasova u njima upravo za Kamalu Haris.

Pokušaji atentata na Trampa

U trenutku dok se kampanja zahuktavala, u mestu Butler u Pensilvaniji, 13. jula 2024. godine, dvadsetogodišnji student – nekadašnji Trampov pristalica, pokušao je da izvrši atentat, pucajući iz snajpera na binu u trenutku dok je Tramp govorio. Metak je prošao veoma blizu, okrznuvši Trampovo uvo. Obezbeđenje je reagovalo, svojim telima zaštitilo Trampa, dok je policija uspela da ubije napadača.

Drugi pokušaj atentata je na vreme sprečen, u trenutku dok je Tramp igao partiju golfa na svom imanju na Floridi. Atentator koji je čekao u zasedi uopšte nije dobio priliku da puca na Trampa jer je bezbeđenje na vreme primetilo pušku koja viri iz žbunja i neutralisalo napadača. I ovaj atentator bi se, na osnovu svega što je policija uspela da utvrdi, pre mogao nazvati Trampovom pristalicom, nego protivnikom.

Ovi pokušaji atentata dodatno su kod Trampovih pristalica potvrdili sliku o njemu kao borcu za pravdu kojeg zle sile žele da uklone.

Kampanja

Kampanja za predsedničke izbore 2024. godine imala je mnogo dešavanja, ali se u mnoštvu aktivnosti izdvojilo nekoliko prelomnih tačaka koje mogu uticati da još uvek neopredeljeni glasači glasaju za Trampa:

Trampov town hall

Town hall je oblik manjeg političkog skupa u kojem je političar blisko sa građanima, razgovara o njihovim problemima i daje svoje predloge za rešenje. Tramp je međutim, u sred jednog takvog skupa rešio da bi radije da sluša muziku umesto da odgovara na pitanja građana. Sa bine je naručivao koje pesme sa njegove plejliste treba da se puste sa razglasa, igrao i klatio se uz muziku, dok su domaćini skupa i gosti posmatrali u čudu.

Arnold Palmer

Od nastupa na velikim mitinzima u toku Trampove kampanje ostaće upamćen nastup u gradu La Trobe u Filadelfiji, gde je tokom mitinga dvanaest minuta govorio o pokojnom golferu iz tog grada Arnoldu Palmeru, tačnije o njegovom velikom penisu!!! Preciznije rečeno izražavao je divljenje, što je izazvalo smeh i oduševljenje prisutnih. Pretpostavljamo da su se prisutni građani iz La Trobe-a identifikovali sa svojim pokojnim sugrađaninom i njegovim kvalitetima. Međutim, takav memorijal nije naišao na dobar prijem kod članova porodice pokojnog golfera.

McDonald’s

U biografiji Kamale Haris stoji da je na početku karijere radila u McDonaldsu, omiljenom lancu brze hrane Donalda Trampa. Kako bi se približio građanima i umanjio kritike da je dete iz bogataške porodice koje nikada nije radilo, Tramp je otišao u jedan od restorana lanca McDonalds, koji je za potrebe kampanje bio zatvoren za posetioce, obukao kecelju, po prvi put u životu pržio pomfrit i služio članove njegovog tima koji su glumili goste restorana.

Plašenje građana migrantima

U toku debate sa Kamalom Haris Tramp je plašio građane sa migrantima koji će doći kod vas u kuću da Vam pojedu kućne ljudbimce – ‘They’re eating pets’.  Priča je zasnovana na Facebook statusu žene iz Springfilda koja se žalila da joj je nestala mačka i da su je pojeli komšije imigranti sa Haitija. Posle nekoliko dana mačka se vratila kući, jer je komšije Haićani nisu pojeli, ali je ovaj događaj – status na facebooku, doveo do slogana i širenja neistinitih informacija o migrantima. Štaviše, Tramp je za migrante koji dolaze iz Južne amerike u više navrata govorio da su kriminalci, silovatelji, ubice i ludaci, a da će on kao predsednik zemlje zaštiti građane od njih.

Rezime kampanje

Za Donalda Trampa se s pravom može reći da razbija stereotipe kampanje i političkog marketinga. Dok se tim Kamale Haris drži svih pravila o nastupanju u kampanji, porukama koje se šalju, kako se komunicira sa građanima, dotle Tramp radi sve suprotno, ali najverovatnije samoinicijativno i intuitivno.

Na izborima 2016. godine takav pristup mu je doneo pobedu, a kako stvari stoje tako će biti i 2024. godine.

Kako se glasa na predsedničkim izborima u SAD i kako se sabiraju rezultati izbora

Građani u SAD biraju predsednika države neposrednim glasanjem. U SAD se glasovi sabiraju po federalnim državama. Svaka država ima određeni broj glasova- elektora, koji potom glasaju za predsednika SAD. Kalifornija sa skoro 39 miliona stanovnika daje 54 elektora, dok Severna Dakota ima 784.000 stanovnika i daje 3 elektorska glasa. Tradicionalno većina država glasa za jednu ili drugu stranu. Države za koje se ne zna kako će glasati su takozvane swing states – prelomne države, koje nekada naginju na jednu, a nekada na drugu stranu.

Popularne glasove (popular votes) je osvojio kandidat za koga je glasala većina građana na nivou cele SAD. Logično bi bilo da onaj ko dobije najveći broj glasova pobedi na izborima. Međutim, često se dogodi da kandidat koji je osvojio više glasova nije i kandidat koji je pobedio na izborima, zbog broja glasova koje su kandidati osvojili u svakoj od prelomnih država. Na izborima 2016. godine Hilari Klinton osvojila popularne glasove, ali je Donald Tramp osvojio više elektorskih glasova i postao predsednik.

Kladionice

Na dan 01. novembra 2024. godine, kvote na kladionicama u Srbiji govore u prilog pobede Donalda Trampa:

Tramp: 1,59 – Kamala Haris: 2,35

Za one koji ne poznaju kladionice, manje je bolje, tačnije što je manja kvota to je izvesnija pobeda.

Međutim, još je manja kvota, da će Kamala Haris da osvoji popularne glasove – 1,38.

Što znači da je izvesnije da će Kamala osvojiti više glasova građana SAD, nego Donald Tramp!!!

Time se praktično naglašava da će se rezultati izbora odlučiti veći broj glasova koji neki od kandidata osvoji u nekoj od prelomnih država. Na izborima 2020. godine Bajden je pobedio jer je dobio izbore u Arizoni, Pensilvaniji, Džordžiji, Mičigenu i Viskonsinu, koji su 2016. godine većinski glasali za Trampa. Sva je prilika da će i ovaj put izbori za predsednika SAD biti odlučeni u ovim prelomnim državama.

Posledice pobede Trampa po nas u Srbiji

Aleksandar Vučić je 2016. godine podržao Hilari Klinton rečima “jer sam pametan” i za njenu kampanju uplatio iznos od 3 miliona dolara iz budžeta Republike Srbije.

Na prošlim predsedničkim izborima 2020. godine podržao je Donalda Trampa i za potrebe njegove kampanje potpisao Vašingtonski sporazum, koji je imao za posledicu da Izrael prizna nezavisno Kosovo.

Pred ove izbore Vlada Republike Srbije ustupila je zgradu generalštaba, pogođenu i teško oštećenu u NATO bombardovanju, zetu Donalda Trampa – Džaredu Kušneru, kako bi njegova kompanija na toj lokaciji izgradila velelepnu zgradu i hotel. Možemo samo da nagađamo kolika je realna tržišna vrednost ovog posla, ali je sasvim izvesno da bi eventualni novi mandat Trampa osigurao ostanak na vlasti Aleksandra Vučića.

Ukoliko bi Tramp ukinuo demokratiju i uveo diktaturu u SAD, kao što obećava, sasvim je izvesno da bi njegovi prijatelji iz jugoistočne i srednje Evrope (Orban, Vučić, Erdogan) samo sledili njegov primer.

Sami odlučite da li je to dobro po Srbiju.