Zašto Donald Tramp neće još dugo biti Predsednik SAD

Početkom novembra 2016. godine objavio sam članak Backfire – Zašto će Donald Tramp biti sledeći Predsednik SAD, gde sam naveo da će duboka socijalna podela koja već dugo postoji u SAD za posledicu imati izbor Donalda Trampa za Predsednika. Ova kriza odrazila se na obe stranke u SAD i na njihove politike. Republikanska stranka, poznatija kao GOP (good old party) je u velikoj krizi od perioda Džordža Buša mlađeg, kada se konzervativni pokret Čajanka (Tea party) izdvojio u najljuću konzervativnu frakciju, nezadovoljan “mekom” politikom koja je vladala unutar stranke. Pod njihovim uticajem ojačali su konzervativni principi kod republikanaca, posebno za mandata demokratskog Predsednika Baraka Obame, okrenuvši stranku ka ekstremnoj desnici. S druge strane, Demokratska stranka se podelila oko borbe establišmenta okupljenog oko Hilari Klinton, da zadrži liberalnu politiku stranke i želje za progresivnim promenama (čitaj socijaldemokratskih) koje zastupa i predvodi Berni Sanders. Nakon veoma sumnjive pobede koju je Hilari ostvarila u kokusima nekih federalnih država, unutar same Demokratske stranke stvorio se stav, veoma sličan stavu belih listića u Srbiji, da na izbore ne treba izaći, jer im nije omogućena alternativa, jer su pokradeni i prevareni. Za razliku od Srbije nije bilo onih koji su zbog toga hteli ili zagovarali glasanje za protivničku stranu, ali su se glasovi za bojkot jasno i glasno čuli, da je čak sam Berni Sanders apelovao da se izađe i glasa za Hilari. Međutim, kao i u Srbiji, bojkot građanske klase i disciplinovano glasanje konzervativnih “narodnjačkih” birača doveo je do toga da populista dođe na čelo SAD.

Dve godine kasnije, ili 22 meseca od početka predsedničkog mandata Donalda Trampa, bezbrojni skandali obeležili su ovaj period. Navedimo najznačajnije:

Rusija – naizgled bezazleno, pre početka mandata izabranog Predsednika SAD Donalda Trampa, njegov savetnik za bezbednost general Majkl Flin sastao se sa ruskim ambasadorom u SAD, iako to zvanično nije smeo da uradi do početka mandata novoizabranog Predsednika. Štaviše, takav čin predstavlja vid ugrožavanja nacionalne bezbednosti i tretira se kao krivično delo. Novinarska istraga dovela je do novih informacija i do podnošenja ostavke generala Flina na mesto savetnika. Ubrzo nakon toga, po stupanju na dužnost Predsednika SAD Tramp je pokušao da šefa FBI Džejmsa Komija “zamoli” da zaboravi na istragu o sastanku njegovog savetnika sa ruskim ambasadorom. Šef FBI je to odbio, da bi nedugo zatim bio smenjen, ali je u javnost isplivao podatak o njegovoj službenoj zabelešci o sastanku sa Predsednikom, o zahtevu koji mu je Predsednik SAD uputio i o ozbiljnosti samog tog čina. Naime, u političkom sistemu SAD pokušaj uticanja na istragu zvaničnih državnih organa predstavlja podrivanje sistema vladavine prava i smatra se ozbiljnim prestupom!!! Nezavisni mediji nastavili su istragu o vezi saradnika Donalda Trampa i Rusije, kao i o opstrukciji istrage FBI. Isplivali su brojni dokazi o višestrukim vezama i susretima nezvaničnih ruskih agenata sa članovima Trampovog tima. Saznalo se da su se najbliži članovi porodice Donalda Trampa, sinovi i zet, šef kampanje, savetnici i mnogi drugi u nekoliko navrata susretali sa ruskim agentima koji su nudili informacije o e-mailovima protivkandidatkinje Hilari Klinton, o materijalu koji može da im pomogne u kampanji, ali i o privatnim poslovnim vezama mnogih od njih sa ruskim tajkunima. Na dan 17. maja 2017. godine Ministarstvo pravde ovlastilo je bivšeg šefa FBI Roberta Mulera da kao Specijalni istražitelj ispita umešanost Rusije u Predsedničke izbore 2016. godine. Kao rezultat ove istrage podignuto je nekoliko optužnica, pre svega protiv Pola Meniforda – šefa izborne kampanje Donalda Trampa,  kao i protiv savetnika za međunarodna pitanja Nikolasa Papadopulosa. Nakon što su se našli u pritvoru, obojica su počeli da pregovaraju sa tužiocem kako bi postigli nagodbu, što znači da bi veoma lako mogli biti svedoci na suđenju protiv direktnih naredbodavaca u saradnji sa Rusima.

Specijalni istražitelj Robert Muler i bivši Predsednik SAD Džordž Buš mlađi

Afera sa porno glumicom Stormi Daniels – susret porno zvezde Stormi Daniels i Donalda Trampa odigrao se 2006. godine i prema rečima Danielsove – završio se u krevetu. U jeku  predsedničke kampanje 2016. godine priča je pretila da ispliva u tabloide, ali je otkupljena od strane medija naklonjenih Trampu. Glumici je isplaćeno 100.000 $ kako bi ćutala o aferi. Nakon otkrića da je isplata izvršena iz sredstava namenjenih za kampanju, preko fiktivnih firmi, tim Specijalnog istražitelja dao je nalog FBI da uhapsi privatnog advokata Donalda Trampa – Majkla Koena, koji je sa glumicom pogodio detalje i izvršio isplatu. Nakon nekoliko nedelja u pritvoru Majkl Koen se nagodio sa specijalnim istražiteljem da sarađuje i svedoči u daljoj istrazi. U međuvremenu porno glumica je objavila knjigu u kojoj je opisala sve lascivne detalje njihovog susreta.

Stormy Daniels – porno diva koja je navodno imala aferu sa Trampom 

Svakodnevni skandali – ne postoji jednostavan način da se opišu brojni skandali koji svakodnevno potresaju Belu kuću. Bilo da je u pitanju nesposobnost Donalda Trampa da osudi rasističke napade u Šarlotsvilu, da se sa elementarnim poštovanjem odnosi prema novinarima, da izbegne klevete na račun medija, iznošenje neistina protiv političkih protivnika, ili da pruža podršku osvedočenim napasnicima i seksualnim prestupnicima, Donald Tramp proizvodi neverovatnu količinu skandala na dnevnom nivou koja prevazilazi sve dosadašnje administracije. Njegov način izražavanja i ponašanja prema ženama, ratnim veteranima, pripadnicima etničkih ili rasnih grupa, verskih zajednica predstavlja najgori oblik šovinizma i mizantropije. Ovo je jasno svima koji ga okružuju ili rade s njim, pa su i sami počeli da ga nazivaju idiotom, moronom i slično. To nisu njegovi politički protivnici, već naprotiv njegovi najbliži saradnici!!! Mediji su čak počeli da špekulišu sa informacijom da su unutar samog kabineta ozbiljno razmatrali o pokretanju XXV amandmana koji definiše nesposobnost predsednika SAD da vodi državu.

Majkl Koen, bivši privatni advokat Donalda Trampa i jedan od njegovih bliskih saradnika koji je obelodanio jedan od snimaka

Tramovi bivši saradnici ili bivši članovi kabineta, nakon što bi bili otpušeni, javno ili tajno, iznosili su mnogo informacija o samom Donaldu Trampu i načinu na koji vodi SAD. Ove informacije, u kojima iznosi laži ili vređa su često direktno zabeležene, odnosno krišom snimljene bez njegovog znanja!!!

Urušavanje međunarodnog ugleda SAD – jedna od stvari koja je do skora bila nezamisliva u diplomatiji je da Predsednik najmoćnije države na svetu bude izložen javnom podsmehu i ruglu. Posebno unutar međunarodnih organizacija! Ovo se nekada smatralo za ozbiljan diplomatski incident i ukoliko bi se tako nešto dogodilo imalo bi ozbiljne implikacije po odnose država. Diplomate su poslovično uzdržane i u njihovom opisu posla je da vode računa o svakom svom gestu. Međutim, Donaldu Trampu je pošlo za rukom da mu se diplomate, koje su prisustvovale Sednici Generalne skupštine UN septembra 2018 godine, glasno smeju u reakciji  na njegov govor!!!! Ne poneki diplomata iz neprijateljske zemlje, već je smeh bio glasan, nimalo tajan, niti diplomatski i dolazio je i od predstavnika zemalja saveznica. Uostalom pogledajte i sami:

Smeh diplomata na zasedanju Generalne Skupštine UN nakon reči Donalda Trampa

Ovo nije bio izdvojeni incident. Bilo da je afričke zemlje nazvao shithole countries, da je salutirao generalu Severne Koreje, ili odobravao reči Vladimira Putina a pritom istovremeno vređao obaveštajnu strukturu SAD, Donald Tramp nije samo unižavao međunarodni ugled svoje zemlje, već je pružio priliku drugim zemljama da izvuku maksimum iz bilateralnih odnosa nakon susreta s njim. Bilo je dovoljno da mu se povlađuje i dele komplimenti kako je uspešan i najbolji i njegov stav bi trenutno postao pozitivan prema sagovorniku iz bilo koje zemlje. U prilog tome najbolje govori činjenica kako je nakon odlaska na turneju po jugoistočnoj Aziji njegov stav prema Kini promenjen od kritičkog prema uvažavajućem, dok je nakon sastanka sa Severno korejskim diktatorom Kim Džong Unom ozbiljno iznenadio saveznike iz Južne Koreje i doveo u pitanje bezbednost na korejskom poluostrvu.

https://youtu.be/ZkhhWGiqDFc
Donald Tramp salutira Severnokorejskom generalu

Jedan od zaštitnih principa demokratije u SAD jesu takozvani mid-term elections, preciznije izbori za Kongres i Senat koji se odvijaju na polovini predsedničkog mandata i predstavljaju vrstu korektivnog faktora politici koju vodi Predsednik SAD. U utorak 6. novembra 2018. godine građani u SAD će imati priliku da glasaju za svih 435 predstavnika Kongresa, 35 od 100 senatora i 39 guvernera federalnih država i teritorija. Trenutno većinu u Kongresu i Senatu ima Republikanska stranka, ali je prema istraživanjima javnog mnjenja u SAD trend takav da će većina u oba doma preći u ruke Demokrata. To praktično znači da postoji mogućnost da se pokrene impeachment – postupak za smenu Donalda Trampa sa mesta Predsednika.

Ulaznice za proces impičmenta Predsednika SAD  BIla Klintona iz 15. januara 1999. godine

Koliko je ovakav ishod realan? 
Zavisi od nekoliko činilaca:

Pre svega od rezultata novembarskih izbora za Kongres i Senat. Trenutne analize idu u prilog mogućnosti da Demokratska stranka osvoji većinu. Prethodni rezultati govore u prilog tome. Pre svega iz Alabame. U toj tradicionalno “crvenoj” saveznoj državi (tradicionalno glasaju za Republikansku stranku), na vanrednim izborima za Senat nadmetali su se bivši sudija Roj Mur ispred Repulikanaca i bivši državni pravobranilac Dag Džons ispred Demokrata. I pored ozbiljnih optužbi za pedofiliju na račun Roja Mura, isti je dobio podršku Donalda Trampa. Međutim, to mu nije pomoglo jer je izgubio sa neznatnom razlikom od 21.924 glasa. Ono što su izbori u Alabami pokazali jeste da je podrška manjinskih, rasnih i etničkih grupa presudno uticala, te da je skoro celokupna populacija afroamerikanki (prema nekim analizama u pitanju je  čak 99,8% izašlih) glasala za Demokrate. Ovo je dodalo podsticaj promenama pre svega u Demokratskoj stranci gde su “stari kadrovi” u velikom broju ustupili mesto novim “progresivnim mladim lavovima”. Najbolji primer je iz Bronksa, u Njujorku, gde je na izborima unutar Demokratske stranke pobeda dvadesetdevetogodišnje Aleksandrije Okazio-Kortez nad prekaljenim kongresmenom Joe Kroulijem sve iznenadila. Za mnoge analitičare ovo je do sada najveći šok u izbornom procesu u 2018. godine. Očekuje da će Okazio-Kortez pobediti na izborima na tradicionalno “plavom” biračkom mestu (tradicionalno glasaju za Demokratsku stranku). Da li treba naglasiti da je Okazio-Kortez socijaldemokrata koja se zalaže za opšte zdravstveno osiguranje i priuštivo obrazovanje? Neizostavno se mora dodati da se u kampanju uključio i bivši Predsednik Barak Obama, kako bi ličnim integritetom uticao na što bolji rezultat demokrata. Njegova poruka je da su ovo najznačajniji izbori za SAD i da je veoma bitno da građani izađu i glasaju.

Bivši Predsednik Barak Obama u kampanji 2018. godine

Ukoliko Demokratska stranka uspe da osvoji većinu na izborima, može započeti proces smene glasanjem u Kongresu, za šta joj je potrebna nadpolovična većina, nakon čega se postupak seli u Senat. U Senatu je potrebna kvalifikovana 2/3 većina kako bi se Predsednik smenio, nakon čega na njegovo mesto dolazi potpredsednik države. Sve i da rezultati izbora budu istorijski za Demokrate, veliko je pitanje da li će uspeti da sakupe većinu dovoljnu za smenu? Treba imati u vidu da se bira tek 1/3 članova Senata!!!

Ovo dovodi do možda još važnijeg pitanja – snage Republikanske stranke da se izbore sa najkonzervativnijim strukturama unutar stranke. Nije tajna da mnogi republikanski lideri ne podnose Trampa. Pre svega oni koje je pobedio na unutarstranačkim izborima za predsedničkog kandidata: Džeb Buš , Džon Kesik, Ted Kruz (Tramp je u kampanji izjavio da je njegov otac ubio Kenedija), Mark Rubio i Ben Karson (dobio kompenzaciju u vidu Sekretarijata za urbanizam), ali i oni koji su se protivili da on bude kandidat republikanaca na izborima 2016. godine: senatori Linzi Grejem i Džef Flejk, guverneri Džo Pataki, Bil Snajder, Fil Skot, Čarli Bejker, ali i drugi bitni republikanci: pokojni senator Džon Mekejn, Arnold Švarceneger i skoro celokupna administracija Džordža Buša mlađeg. Treba dodati njegove bivše i sadašnje saradnike u administraciji i Beloj kući: bivši državni sekretar Reks Tilerson (nazvao ga je jebenim moronom), nacionalni savetnik za bezbednost H.R. Mekmasters (nazvao ga je idiotom), šef kabineta general Keli (takođe ga nazivao idiotom), sekretar za bezbednost Džim Matis (uporedio rad s Trampom kao da imate posla sa detetom koje ide u peti razred). Bivši Predsednik SAD Džordž Buš mlađi izjavio da pored Trampa on izgleda odlično, misleći na njegovu ulogu sa istorijske perspektive. Štaviše američka štampa piše kako se bivši republikanski Predsednik angažovao i da tiho preuzima kontrolu nad odborima u nekim federalnim državama, što može imati uticaja na izbor i ponašanje budućih kongresmena i senatora. Bitna činjenica koju ne treba zaboraviti je da su mnogi od važnih republikanski kongresmena i senatora najavili da se neće ponovo kandidovati u izbornoj trci 2018. godine. Pre svega senatori Orin Heč, Džef Flejk i Bob Korker i čak 25 kongresmena među kojima je trenutno predsedavajući Kongresa Pol Rajan. Da li treba naglasiti da su oni bili žestoki kritičari Donalda Trampa? Analitičari ističu da je želja aktivnih političara za povlačenjem iz politike u stvari samo strateški potez – taktičko povlačenje, jer pretpostavljaju da bi zbog politike Trampa izgubili izbore od demokrata i time ugrozili svoju poziciju u budućnosti, te da je bolje pustiti druge da izgube izbore i potonu zajedno s Trampom.

Očigledno je da je pojava Donalda Trampa ozbiljno uzdrmala Republikansku stranku. S jedne strane mnogi republikanci su saglasni sa rečima koje su članovi administracije izjavili o Trampu. Smatraju da je sramota za stranku i za državu. Međutim istovremeno je njihov republikanski Predsednik i kao takav mora da uživa podršku stranačkih vojnika. Posebno kada dosledno sprovodi principe Republikanske stranke: smanjio je porez – najviše ide u prilog bogatašima, osakatio Obama care – tačnije opšte zdravstveno osiguranje građana SAD, povećao izdvajanje za odbranu, negira globalno zagrevanje i povukao je SAD iz Pariskog klimatskog ugovora, pruža podršku grupama koje se zalažu za zabranu abortusa, kao i onima koji su za slobodu nošenja oružja. Međutim, možda najveći uspeh Trampa je izbor još jednog konzervativnog sudije – Breta Kavanoa u Vrhovni sud. Ovo poslednje može biti od presudne važnosti za njegov opstanak na vlasti ukoliko neko od republikanskih senatora odluči da podrži impičment! 

Novoizabrani sudija Vrhovnog suda Bret Kavano s porodicom i Donald Tramp u Beloj kući

Vrhovni sud je najviša sudska instanca i tumač Ustava SAD. Sudije Vrhovnog suda SAD biraju se na doživotni mandat. Kad jedan sudija premine ili podnese ostavku, na predlog nekog od udruženja sudija, Predsednik SAD predlaže njegovog naslednika, sudijski komitet Senata vodi raspravu o kandidatu i potom glasa. Novoizabrani sudija Bret Kavano nije problematičan samo zbog svoje biografije, već i zbog svojih pravnih shvatanja. Naime, Bret Kavano je bio “nemiran mladić” u srednjoj školi i tokom studija, o čemu su pred senatskim komitetom svedočili njegovi prijatelji i žrtve. Doktorka Blazi Ford je pored svedočenja pred komitetom prošla i poligrafski test u FBI gde je potvrđeno da je, kada je imala samo 15 godina  novoizabrani sudija pokušao da je napastvuje! Njegov cimer sa Jejla svedočio je kako se Bret Kavano konstantno opijao tokom studija, da je često imao pomračenje svesti od alkohola, kako je bio nasilan i izazivao tuče. Sve to nije sprečilo Donalda Trampa da ga nominuje, a senatski komitet, koji većinski čine republikanci, da ga izabere u Vrhovni sud. Razlog za podršku, koju je dobio od Donalda Trampa, nije samo saosećanje jednog muškog napasnika prema drugom. Pravni stavovi koje je Bret Kavano iskazao tokom ispitivanja pred  komitetom jeste da Predsednik SAD može pomilovati sam sebe za krivična dela koja je počinio!!! 

Da rezimiramo: Da li će Donald Tramp ostati na mestu predsednika SAD zavisi od rezultata izbora 6. novembra, snage Republikanske stranke da se konsoliduje i, ukoliko ga Kongres i Senat smene, a slučaj dođe pred Vrhovni sud, odnosa snaga u Vrhovnom sudu. Treba dodati da je Specijalni istražitelj Robert Muler najavio da će posle 6. novembra pozvati Predsednika SAD da da izjavu po pitanju mešanja Rusije u predsedničke izbore 2016. godine. Novinari su saznali da privatni advokati Donalda Trampa, koji su ga pripremali za potencijalno svedočenje pred Specijalnim istražiteljem ne gaje previše nade u sposobnosti svog klijenta da govori istinu, te da bi lako mogao biti optužen za krivokletstvo. Laganje pod zakletvom je razlog što je i protiv bivšeg Predsednika Bila Klintona pokrenut impičment.

Zbog čega je ovo bitno nama u Srbiji, kao i ostatku sveta?

SAD su od sticanja nezavisnosti do danas bile najnaprednija država, pre svega po pitanju ekonomskih sloboda (where kid without a cent can grow up to become a president). Kada su, nakon završetka II svetskog rata izašle kao najmoćnija država na svetu, SAD su podsticale vladavinu prava i globalno širenje ljudskih prava i sloboda. Mnoga od ljudskih prava prvo su izvojevana u SAD, pa su se tek onda proširila po svetu. Za vreme Hladnog rata položaj građana u SFRJ bio je ekonomski i pravno mnogo bolji u odnosu na ostatak komunističkih zemalja, pre svega zbog specifičnih odnosa sa SAD. Evropske zemlje, gde nakon II svetskog rata nije bio uspostavljen komunistički poredak, danas su članice EU, uživaju prednosti kolektivne bezbednosti i ekonomski su daleko uspešnije od većine istočnoevropskih zemalja. Danas, SAD su i dalje najjača i najprogresivnija država na planeti, nosilac naučnog i tehnološkog razvoja.

Trenutna borba u SAD je borba za progresivne promene urbanog stanovništva, koje želi Evropske vrednosti u svojoj zemlji. Građani žele besplatno zdravstveno osiguranje, besplatno obrazovanje i brojne socijalne prednosti koje uživaju Evropljani, svesni su da to iziskuje veće poreze koji najviše opterećuju najbogatije. Takođe, svesni su da je vladavina Donalda Trampa ozbiljna pretnja po građanske slobode, nezavisnost sudstva, slobodu medija, kao i po nacionalnu bezbednost.

S druge strane ruralno stanovništvo najvećim delom želi očuvanje tradicionalnog američkog načina života i protivi se promenama koje nisu konzervativne. Promene koje su se dešavale ruralnoj americi bile su promene s lošeg na gore, odlazak mladih, gubitak poslova i propadanje lokalne ekonomije. Više o tome imate u drugom članku Zašto je Donald Tramp pobedio i postao Predsednik SAD. Strah od liberalne ekonomije i globalizacije je vešto upotrebljen u kampanji Donalda Trampa i dao je rezultate. Međutim, građani ruralne SAD, kao i sami republikanci,  svesni su da vladavina Donalda Trampa nije demokratska i besprekorna kao što je u kampanji obećavao, svesni su da je pokušao da vrši opstrukciju pravde, ugrožavao nacionalnu bezbednost i stvorio brojne probleme sa saveznicima. Svesni su da neprekidno laže i da ne zna da radi posao za koji su ga izabrali, ali im je sve to nebitno dok brani konzervativne vrednosti. Svesni su da smena Trampa sa mesta Predsednika nosi i veoma moguće promene konzervativnih vrednosti, kao što je na primer ograničavanje slobode nošenja oružja i provere prilikom izdavanja vatrenog oružja.

Donald Tramp pozdravlja

Istorija SAD pokazala je da su društvene promene u toj zemlji uvek bile promene na bolje, da su nosile više građanskih sloboda i prava, a da su negativne konzervativne pojave uvek bile epizode koje su opominjale da nešto mora da se menja. Stoga mandat Donalda Trampa treba posmatrati isključivo kao samo jednu epizodu u neprekidnoj borbi amerikanaca za bolji život. Smena Donalda Trampa sa mesta Predsednika SAD pokrenuće progresivne promene u SAD, koje se opet, na duge staze uvek odraze na ostale zemlje. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.