Švedska – dobra vila SAD

Rat u Ukrajini doveo je do zahlađenja odnosa dve najveće svetske sile (političke, vojne, pa i ekonomske) – Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, otvario pitanje njihovih spoljnih politika i podrške koju će dobiti na međunarodnoj sceni. Obe strane aktivno traže saveznike za svoje stavove, pa je tako i Ruski predsednik Putin posetio Srbiju u pokušaju zadobijanja podrške. Srbija je pored najvećih država EU opet nakratko bila u žiži interesovanja svetskih medija i svetske politike. Međutim veliku podršku politici SAD pruža članica EU koja je van fokusa svetskih medija ali opet u velikoj meri utiče na globalna dešavanja. U tom smislu, zanimljiv je odnos SAD – Švedska.

Čak i pojedinci, ne preterano zainteresovani za međunarodnu politiku, mogli bi posle nekoliko novinskih napisa u domaćoj i inostranoj štampi da zaključe da taj odnos ima istoriju.

Krenimo redom:

Jedan od najvećih udaraca za Ameriku u poslednje vreme nije došao spolja, već iznutra. Na sajtu Vikiliks objavljena je serija poverljivih dokumenata SAD. Glavni krivac, vojnik Bredli Mening je zbog toga uhapšen  i osuđen, dok protiv vlasnika i urednika Vikiliksa Džulijena Asanža nije podignuta optužnica. Zanimljivo, u isto vreme pozvan je da svedoči pred sudom u Švedskoj po pitanju optužbi da je seksualno zlostavljao dve šveđanke. Nije se odazvao pozivu suda jer postoji osnovana sumnja da bi bio izručen u SAD po osnovu optužnice koja je protiv njega tamo podignuta. Iako je Velika Britanija u kojoj je tada boravio bila spremna da ga izruči švedskim vlastima, Asanž je uspeo da dobije azil Ekvadora u čijoj je ambasadi u Londonu i danas, tri godine kasnije. Poziv suda je i dalje na snazi, a izvesno je da ukoliko bi se odazvao da bi bio izručen SAD po optužnici koja je protiv njega podignuta, a ukoliko bi bio osuđen, čekala bi ga višegodišnja robija. Dakle, sud i tužilaštvo u  Švedskoj, poput dobre vile, čini ustupak osvetoljubivoj vlasti SAD.

Višegodišnji sukob na Bliskom istoku između Izraela i Palestine je ozbiljni međunarodni problem, koji se ovih dana produbio i preti dodatno da naruši ionako problematičan odnos između SAD i Izraela. Tako je ovaj konflikt postao i unutrašnji problem SAD jer je pitanje podrške Izraelu jedno od suštinskih pitanja unutrašnje politike Amerike (pored pitanja abortusa, rasnog pitanja, LGBT…). Štaviše, odnosi su otišli toliko daleko da su se zvaničnici dve države međusobno častili sočnim uvredama. Jedan od zvaničnika Bele kuće nazvao je izraelskog premijera Benjamina Netenjahua kokošijim đubrivom (u originalu zvuči daleko gore). Ta izjava je usledila posle gomile sličnih nediplomatskih poteza i poruka izraelskih zvaničnika. Sukob na liniji dve administracije, Obamine i Netenjahuove, remeti tradicionalno prijateljstvo i savezništvo. Kako su u novembru izbori za polovinu kongresa SAD jasno je da ovo ide na ruku republikancima u borbi za većinu u tom predstavničkom telu i da služi kao priprema za što bolju startnu poziciju za predsedničke izbore 2016 godine. U takvoj situaciji jedan od očekivanih poteza sadašnje administracije Bele kuće bilo bi disciplinovanje Netenjahua  kroz smanjenje pomoći Izraelu, koja iznosi oko 4 milijarde dolara na godišnjem nivou.

Slika preuzeta sa sajta Foreign Policy

Što se nije desilo. Umesto toga dogodilo se da je jedna od “starih” članica EU – Švedska priznala Palestinu. Time je umanjen značaj Izraela na međunarodnoj sceni, ali je Švedska ovim stavila EU na probu. Naime sada pored Kosova postoji otvoreno pitanje priznanja nezavisnosti još jedne države oko čega ne postoji konsenzus među članicama. Treba naglasiti da je su članice EU koje su priznale Palestinsku državu to učinile pre pada Berlinskog zida 1988. god dok su još uvek bile deo istočnog bloka, kao i da je Švedska ovim ostala dosledna svojoj politici prema Bliskom istoku jer je 2012. god glasala da Palestina dobije status posmatrača u UN uprkos protivljenju SAD i Izraela.

Švedski mediji pre svega nekoliko dana su preneli da je u švedskim teritorijalnim vodama primećena misteriozna podmornica. Naravno, ruska. Zvanična Moskva negira da im se tim povodom neko od zvaničnika Švedske obratio, što je shodno diplomatskom protokolu bilo za očekivati. Međutim, u istom saopštenju se ne navodi da li im se iko od Šveđana obraćao zbog činjenice da su pre nekoliko dana ruski vojni avioni povredili njihov teritorijalni prostor, o čemu su takođe tamošnji mediji izvestili. Štaviše, ruski avioni ovih dana često lete van granica Rusije pa su čak uzbudili i britansku avijaciju jer su se opasno približili njihovom vazdušnom prostoru. Švedska je vojno neutralna, ali se zbog ovakvih vesti sve češće čuju glasovi u korist pridruživanju NATO-u, što je signal koji svakako odgovara Vašingtonu, posebno u svetlu ukrajinskog konflikta.

Preuzeto sa wikipedije

Treba naglasiti da su od skandinavskih zemalja Švedska i Finska vojno neutralne, dok su Danska i Norveška članice NATO-a od osnivanja alijanse 1949 godine. Vojno neutralne zemlje predstavljaju tampon zonu između potencijalnih ratnih neprijatelja i njihovo postojanje je poželjno kako bi se smanjile tenzije i strah od eventualnog sukoba. Takva pozicija omogućila je Švedskoj i Finskoj ugodnu poziciju tokom hladnog rata, van međunarodnog fokusa uz istovremeni ekonomski rast koji je doveo do “švedskog standarda”. I SFRJ je bila tampon zona i takođe ekonomski uspešna. Međutim širenjem NATO-a na istok i daljim povećanjem broja članica ukida se tampon zona i potencijalno suprotstavljene zemlje postaju susedne, čime se dodatno diže tenzija. Što se najbolje vidi na primeru Ukrajine. Stoga je nedvosmisleno pitanje koje bi sebi trebalo da postave zvaničnici u Stokholmu da li će biti bezbedniji uključivanjem u alijansu? Iskreno verujem da su Stokholmu toga svesni, ali da postavljanjem pitanja učlanjivanja u NATO ustvari čine još jednu uslugu SAD otvaranjem drugog severnog fronta za Rusiju koji je bio miran od vremena pobede Petra Velikog upravo nad šveđanima.

Navedene informacije potiču iz medija, domaćih i stranih, štampanih i elektronskih: Politika, Foreign Affairs, Foreign Policy, DW, Rusia today i sličnih. Dostupne su svakom građaninu, pa stoga pretpostavljam da su kolege politikolozi za međunarodne poslove, kao i ostali stručnjaci koji rade u ministarstvima inostranih poslova zainteresovanih zemalja, ovo isto primetile. Zaključak je da postoje veoma, veoma bliske veze između Obamine administracije i Vlade Kraljevine Švedske. Podrška koju je SAD dobila podizanjem optužnice protiv Asanža služi isključivo za unutrašnje potrebe da se dokaže da se takvo curenje informacija više neće tolerisati (ili je baš to motivisalo Edvarda Snoudena da ukrade još poverljivih dokumenata SAD). Priznanje nezavisnosti Palestine donosi najviše koristi Obaminoj administraciji da kazni i disciplinuje Netenjahuovu vladu pred dolazeće izbore. Strah od Ruskih aviona približava Švedsku NATO-u i opet više koristi donosi za SAD nego vladi u Stokholmu jer se može postaviti pitanje bezbednosne pretnje po građane Švedske.

Istorija odnosa ove dve zemlje nije bila podrobnije istaživana od strane srpske spoljne politike, ali svakako da predstavlja intresnatno područje zbog svojih “proizvoda”.