Na XXV sednici Skupštine opštine Zemun održanoj u petak 23. oktobra dnevni red je dopunjen sa sedmom tačkom – Predlogom primedbe na plan detaljne regulacije. Materijal dostavljen odbornicima možete preuzeti u linku ispod:

2015-10-23-Primedbe_na_plan_detaljne_regulacije

Da ponovim i dopunim: Na početku sednice, nakon donošenja dnevnog reda Predsednik Skupštine opštine gospodin Nenad Vranjevac predložio je 10 minutnu pauzu kako bi se odbornici upoznali sa materijalom, međutim niko (pa ni ja) nije tražio da se pauza održi. Naime, kao što sam rekao na samoj sednici – ova tačka zaslužuje poseban prostor i konsultaciju sa urbanistima, saobraćajcima i demografima kako bi se pribavilo stručno mišljenje. Predlog zaključka obrazložila je gospođa iz stručne službe.

Opštine Zemun, Surčin i Novi Beograd daju sledeće primedbe na plan detaljne regulacije Grada Beograda:

Primedbe 1-5 se odnose na zelene površine uz katastarske parcele u Batajnici, Zemun Polju, uz bivši autoput i u naselju Marije Bursać i oko Doma penzionera. Moja primedba da naprednjaci svugde gde su na vlasti seku zelenilo, a pre svega drveće (Studentski park, centar Zrenjanina i par vojvođanskih opština,) pa i 600 godina stari hrast – duboko je pogodila Predsednika Skupštine opštine Nenada Vranjevca koji je u neobičajno emotivnom govoru objasnio da sve što stoji na putu napretka treba da se skloni ukoliko smeta, navodeći kako oni kao stranka imaju hrabrosti za to. Kako poslovnik o radu ne dozvoljava dalju diskusiju koristim ovo mesto da slikovito iznesem predlog koji su naši koalicioni partneri – Zeleni Srbije predložili, a Socijaldemokratska stranka podržala.

Primedba 6. odnosi se na predlog za izgradnju pristaništa u Zemunu za koje sam rekao da će ga Socijalemokratska stranka – Boris Tadić podržati jer mislimo da je to dobar projekat koji će umnogome doprineti Zemunu.

Primedba 8. odosi se na zone „porodičnog stanovanja“ odnosno na činjenicu da je prema sadašnjem detaljnom planu dozvoljena izgradnja do 4 stana po katastarskoj parceli na 85%  teritorije opštine Zemun, dok se predlogom uvodi „višeporodično stanovanje“ čime se praktično omogućava izgradnja zgrada umesto porodičnih kuća. Ova izmena trebala bi da bude ograničena brojem mogućih parking mesta, dok bi kao izuzetak ostali Gardoš, Ćukovac i deo Pregrevice (zaštićene celine) na kojima bi se zadržalio „porodično stanovanje“. Ovaj predlog sam ocenio kao logičan.

Međutim glavno razmimoilaženje  nastupilo je u predlozima 10 i 11. Predlog 10. odnosi se na obim proširenja Ugrinovačke ulice, koja bi trebalo da se proširi kako bi povezala Pupinov most do bulevara Mihajla Pupina, pa sve dalje do Brankovog mosta i Brankove ulice. Postojeći plan predviđa po 3 trake u svakom smeru i status „magistralnog puta“, dok predložena izmena smanjuje obima na po dve trake po smeru. Moj stav je da je bolje imati po 3 nego po 2 trake u svakom smeru jer će se i Zemun i Beograd dalje širiti i rasti, te da moramo misliti i o saobaćajnim problemima koji će nastati za 10 -15 godina. Teškim kamionima je u svakom slučaju zabranjen ulazak u grad, te se ovim ništa neće promeniti. Kao dokaz koji se može pokazati je ulica Šanzelize (Champs-Élysées) u Parizu koja povezuje Trg Konkord i kružni tok kod Trijumfalne kapije i ima po 4 trake u svakom smeru uz po jednu zaustavnu – parking traku, što se može videti na slici ispod.

Stav koji je gospodin Nenad Vranjevac, kao saobraćajni inženjer izneo, jeste da „ako ćemo toliko proširivati Ugrinovačku ulicu, onda treba proširiti i Brankovu ulicu u Beogradu kako bi mogla da primi toliki saobraćaj iz Zemuna“ ima smisla, međutim predstavlja problem za sebe. Slažem se sa argumentom, ali ne vidim razlog zbog čega saobraćajna komunikacija kroz Zemun ne bi bila bolja. Ko ne misli tako neka se priseti kako izgleda  kada treba da se dođe do centra Zemuna kada se  održava Beogradski maraton ili kada se Prvomajska ulica renovira.

Predlog 11.  odnosi se na raskrsnicu ulica Aleksandra Dubčeka (Tvornička) i Miloša Bandića, kao i na planiranu saobraćajnu površinu ulica Prve pruge i Mihajla Pupina, odnosno na mesto odakle treba da polazi prva linija metroa. Mišljenja sam da je predlog za polazište prve linije metroa pogrešan – da ona treba da počinje na početku Prvomajske ulice, odnosno kod autoputa, kao što je predlogom iz 1968. godine predviđeno. Moje pitanje je bilo da li je opštinska vlast u Zemunu protiv metroa ili protiv toga da prva stanica bude locirana baš tu? Načelan odgovor koji sam dobio od gospodina Vranjevca jeste da je metro skup (megalomanski projekat) i da neće skoro biti sredstava ze njegovu realizaciju, te da je stoga bolje promeniti namenu ovoj lokaciju u detaljnom urbanističkom planu. Takođe smatra da ne postoji toliki saobraćaj između Zemun i Ustaničke ulice koji bi iziskivao da se na tom potezu napravi prva linija metroa, te da su postojeće linije sasvim zadovoljavajuće.

Bez namere da ulazim u saobraćajnu struku mogu da na osnovu opšte kulture zaključim da se metro ne pravi da zadovolji današnje potrebe (mada bi i danas mnogo olakšao život i kretanje građanima Zemuna i Beograda). Londonski metro otvoren je januara 1863. godine i nije bio od onog značaja za gradski saobraćaj u Londonu koji ima danas. Njujorkški metro je zvanično otvoren 27. oktobra 1904. godine. Stoga u razmišljanju o metrou ne treba polaziti od trenutnih- današnjih pretpostavki, već se projektovanjem linija planira i razvoj određenih delova grada, pa se stoga menjaju i prilagođavaju linije autobuskog, tramvajskog i trolejbuskog saobraćaja. Smatram da se sa početkom metroa kasni već najmanje 30 godina, od onog trenutka kada smo odlučili da tramvajem idemo u XXI vek, te da je krajnje vreme da se započne stručna rasprava na ovu temu i da od nje nikako ne treba odustajati. Prepuštanjem prilike da se ovom temom bavimo danas, kao što je to rađeno 80-tih, ovo pitanje ostavljamo našoj deci da se njime bave i da ga rešavaju. Metro će uvek biti skup, dugoročan projekat koji zahteva ozbiljno kreditno zaduživanje, ali da smo to učinili 70-tih kada je to Branko Pešić planirao, do sada bi smo te dugove već otplatili, a metro bi bio nezaobilazan deo gradskog saobraćaja bez koga ne bi mogli da zamislimo život u Zemunu i Beogradu.