Islamski Rišelje

Napad na francuski satirični nedeljnik Charlie Hebdo šokirao je svet i otvorio pitanje gde je granica demokratskih prava slobode medija na kritiku? S druge strane otvoreno je pitanje gde je granica religijske povređenosti koja dovodi pripadnike jedne vere da prelaze obzire tolerancije i postaju nasilni. Naravno da muslimani imaju pravo da se osećaju povređenim ukoliko neko objavi karikaturu proroka Muhameda, jer tako nešto zabranjuje Kuran. Ni hrišćanstvo nije ništa bolje jer i Biblija propisuje gomilu zabrana (više o tome na http://bit.ly/1IXPzm7). Međutim svedoci smo da se ove zabrane aktivno krše u hrišćanstvu, počev od strane konceptualnih umetnika, preko filma do pop zvezda, a da opet niko nije stradao, da se nije dogodilo ništa više od oštrog protesta.Jedno objašenje jeste da se islam nalazi u XV veku svog postojanja, što odgovara periodu kada je hrišćanstvo prelazilo iz perioda inkvizicije u renesansu, kada su verske dogme zapisane u starim verskim knjigama po prvi put dovedene u pitanje. Pretpostavljeni zaključak je da se čeka islamska renesansa. Ipak kao politikologu daleko mi je bliža misao da se čeka islamski Kardinal Rišelje.

Empire-Roman-Emperor-Charles-VSvetovno – Arman Žan de Plesi ili duhovno Kardinal Rišelje živeo je u XVI i XVII veku i bio glavni ministar francuskog kralja Luja XIII, nezaobilazna lekcija u proučavanju spoljne politike i diplomatske istorije. Rođen je u vreme kada se  Evropa lomila u verskim ratovima između protestanata i katolika koji su sa povremenim prekidima i mirovnim ugovorima trajali od 1521 godine do Vestfalenskog mira 1648 godine.  U uzrocima ratova ležala je ambicija Karla V (Charles V) – Habsburgškog monarha i nosioca titule Svetog rimskog cara i zaštitnika (katoličkog) hrišćanstva koji se nalazio na pragu uspostavljanja hegemonije u evropi za šta je imao i podršku Rima. Godine 1521. po izbijanju protestantske pobune izdao smrtnu presudu izrečenu Martinu Luteru i svakome ko je sledio njegovo učenje, što je dovelo do izbijanja nekolicine lokalnih ratova, a potom i mirovnih ugovora. Kardinal RišeljeProtestantizam se širio Evropom, tenzije su narastale godinama, da bi na dan 23. maja 1618 godine protestanti u Pragu izbacili kroz prozor izaslanike Austrijskog cara (u istoriji poznato kao Praška fensteracija) što je bio povod za početak Tridesetogodišnjeg rata između katolika i protestanata. Značaj Kardinala Rišeljea leži u činjenici da je bio katolik na čelu Francuske koju je uveo u Tridesetogodišnji rat na stranu protestanske koalicije.  Bilo je očekivano da će se jedan kardinal staviti na stranu katoličke koalicije i poslušati pozive Pape i Svetog rimskog cara da se pridruži borbi protiv protestantizma. Međutim to se nije dogodilo. Štaviše uloga Kardinala Rišeljea je bila sasvim suprotna, te je aktivno pregovarao, podsticao i subvencionisao ulazak mnogih država u rat protiv Habsburgške monarhije . Pre svega protestantskih: Engleske, Škotske, Holandije, Danske, Švedske, tadašnjih nemačkih država Pruske, Saksonije, Brandemburga, ali i Otomanskog i Ruskog carstva. Rat je okončan 15. maja 1648. godine, ali su posledice bile katastrofalne jer su na nekim teritorijama gubitci iznosili do 3/4 populacije. Međutim Francuska je iz rata izašla kao država koja je imala šansu da u narednim godinama uspostavi hegemoniju u Evropi, što se najbolje videlo u broju ratova koje je naredni francuski kralj – Luj XIV vodio.

Svakako da muslimanske zemlje danas nemaju jedinstvenu politiku, da je sukob između Iraka i Irana, Turske i Kurda, Sirije i Jordana, Libije i Sirije itd. sukob između muslimanskih zemalja koje posmatraju sopstvene intrese. Ali uočljivo je da građani evropskih država: Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Srbije, a od 14. februara 2015. godine i Danske, islamske veroispovesti ne posmatraju države gde su rođeni i odrasli, čiji su državljani, poreski i vojni obveznici, – kao svoje. Štaviše da su spremni da se otuđe od njih i da prihvate indentitet moguće države ISIS, pre nego svoje domovine.

Ovo otvara pitanje da li je politička elita u Francuskoj u XVi i XVII veku bila spremnija da izvrši socijalnu inkluziju svih religija  nego što su to političke elite u Evropskoj Uniji danas? Svakako da je primer koji je u istoriji ostavio Kardinal Rišelje dobar nauk za današnje političke lidere evropskih država, ali i za njihove građane. Kopenhaška škola ističe da je jedna država onoliko jaka koliko njeni građani nju osećaju kao svoju. U slučaju #Charlie_Hebdo, napadu u Kopenhagenu i bombaša u Londonu to svakako to nije bio slučaj.

Sudeći prema broju građana Srbije koji su se pridružili borbama u Siriji na strani pobinjenika ovo je jasna tema za razmišljanje i za bezbednosne strukture Srbije.

Jedno mišljenje na „Islamski Rišelje

  1. Republika Srpska

    Kad bi se Rišelje pojavio bilo gdje, bilo bi to najbolje ne samo za tu državu, nego za cijeli svijet. Ali, u vrijeme fanatizovanosti masa i velikog uticaja medija koji ne teže smirivanju strasti, nego njihovom raspirivanju (jer im se tako više isplati) i u vrijeme kada svaka budala može da dobije na značaju zahvaljujući moći društvenih mreža – bojim se da neko ko ima rišeljeovske ideje može samo da izgubi glavu vrlo brzo čim objavi svoju političku agendu. Nažalost.
    Problem uključivanja, odnosno, socijalne inkluzije manjina – vjerskih, nacionalnih, rasnih – pogotovo onih koje su u zemlji prva generacija – je problem kako „zemlje domaćina“, koja vrlo često ne zna kako da nove stanovnike socijalizuje, ali isto tako problem doseljenika (ili kako već da ih nazovem) koji utočište traže u krugu zemljaka i bukvalno odbijaju da se socijalizuju, pri čemu im satelitski programi iz njihove prethodne domovine pomažu da se ne osjećaju neprijatno u svojoj novoj domovini iako nemaju pojma o kulturi, jeziku ili običajima „zemlje domaćina“.
    Da ne govorim o državama ključnim igračima na svjetskoj šahovskoj tabli koje ne da ne vode politiku smirivanja tenzija, nego upravo suprotno. Jedino me još interesuje da li će Srbi i okolni narodi ovaj put biti pametniji i ne upuštati se u svjetske obračune ili će jedva dočekati priliku da krenu u novi krug osveta, najviše u interesu velikih sila. Poznajući nas Balkance… Hm… Teško da ćemo propustiti šansu da pokažemo sebi i drugima koliko smo glupi.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.