Islamski Rišelje

Napad na francuski satirični nedeljnik Charlie Hebdo šokirao je svet i otvorio pitanje gde je granica demokratskih prava slobode medija na kritiku? S druge strane otvoreno je pitanje gde je granica religijske povređenosti koja dovodi pripadnike jedne vere da prelaze obzire tolerancije i postaju nasilni. Naravno da muslimani imaju pravo da se osećaju povređenim ukoliko neko objavi karikaturu proroka Muhameda, jer tako nešto zabranjuje Kuran. Ni hrišćanstvo nije ništa bolje jer i Biblija propisuje gomilu zabrana (više o tome na http://bit.ly/1IXPzm7). Međutim svedoci smo da se ove zabrane aktivno krše u hrišćanstvu, počev od strane konceptualnih umetnika, preko filma do pop zvezda, a da opet niko nije stradao, da se nije dogodilo ništa više od oštrog protesta.Jedno objašenje jeste da se islam nalazi u XV veku svog postojanja, što odgovara periodu kada je hrišćanstvo prelazilo iz perioda inkvizicije u renesansu, kada su verske dogme zapisane u starim verskim knjigama po prvi put dovedene u pitanje. Pretpostavljeni zaključak je da se čeka islamska renesansa. Ipak kao politikologu daleko mi je bliža misao da se čeka islamski Kardinal Rišelje.

Empire-Roman-Emperor-Charles-VSvetovno – Arman Žan de Plesi ili duhovno Kardinal Rišelje živeo je u XVI i XVII veku i bio glavni ministar francuskog kralja Luja XIII, nezaobilazna lekcija u proučavanju spoljne politike i diplomatske istorije. Rođen je u vreme kada se  Evropa lomila u verskim ratovima između protestanata i katolika koji su sa povremenim prekidima i mirovnim ugovorima trajali od 1521 godine do Vestfalenskog mira 1648 godine.  U uzrocima ratova ležala je ambicija Karla V (Charles V) – Habsburgškog monarha i nosioca titule Svetog rimskog cara i zaštitnika (katoličkog) hrišćanstva koji se nalazio na pragu uspostavljanja hegemonije u evropi za šta je imao i podršku Rima. Godine 1521. po izbijanju protestantske pobune izdao smrtnu presudu izrečenu Martinu Luteru i svakome ko je sledio njegovo učenje, što je dovelo do izbijanja nekolicine lokalnih ratova, a potom i mirovnih ugovora. Kardinal RišeljeProtestantizam se širio Evropom, tenzije su narastale godinama, da bi na dan 23. maja 1618 godine protestanti u Pragu izbacili kroz prozor izaslanike Austrijskog cara (u istoriji poznato kao Praška fensteracija) što je bio povod za početak Tridesetogodišnjeg rata između katolika i protestanata. Značaj Kardinala Rišeljea leži u činjenici da je bio katolik na čelu Francuske koju je uveo u Tridesetogodišnji rat na stranu protestanske koalicije.  Bilo je očekivano da će se jedan kardinal staviti na stranu katoličke koalicije i poslušati pozive Pape i Svetog rimskog cara da se pridruži borbi protiv protestantizma. Međutim to se nije dogodilo. Štaviše uloga Kardinala Rišeljea je bila sasvim suprotna, te je aktivno pregovarao, podsticao i subvencionisao ulazak mnogih država u rat protiv Habsburgške monarhije . Pre svega protestantskih: Engleske, Škotske, Holandije, Danske, Švedske, tadašnjih nemačkih država Pruske, Saksonije, Brandemburga, ali i Otomanskog i Ruskog carstva. Rat je okončan 15. maja 1648. godine, ali su posledice bile katastrofalne jer su na nekim teritorijama gubitci iznosili do 3/4 populacije. Međutim Francuska je iz rata izašla kao država koja je imala šansu da u narednim godinama uspostavi hegemoniju u Evropi, što se najbolje videlo u broju ratova koje je naredni francuski kralj – Luj XIV vodio.

Svakako da muslimanske zemlje danas nemaju jedinstvenu politiku, da je sukob između Iraka i Irana, Turske i Kurda, Sirije i Jordana, Libije i Sirije itd. sukob između muslimanskih zemalja koje posmatraju sopstvene intrese. Ali uočljivo je da građani evropskih država: Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Srbije, a od 14. februara 2015. godine i Danske, islamske veroispovesti ne posmatraju države gde su rođeni i odrasli, čiji su državljani, poreski i vojni obveznici, – kao svoje. Štaviše da su spremni da se otuđe od njih i da prihvate indentitet moguće države ISIS, pre nego svoje domovine.

Ovo otvara pitanje da li je politička elita u Francuskoj u XVi i XVII veku bila spremnija da izvrši socijalnu inkluziju svih religija  nego što su to političke elite u Evropskoj Uniji danas? Svakako da je primer koji je u istoriji ostavio Kardinal Rišelje dobar nauk za današnje političke lidere evropskih država, ali i za njihove građane. Kopenhaška škola ističe da je jedna država onoliko jaka koliko njeni građani nju osećaju kao svoju. U slučaju #Charlie_Hebdo, napadu u Kopenhagenu i bombaša u Londonu to svakako to nije bio slučaj.

Sudeći prema broju građana Srbije koji su se pridružili borbama u Siriji na strani pobinjenika ovo je jasna tema za razmišljanje i za bezbednosne strukture Srbije.

1 thought on “Islamski Rišelje

  1. Republika Srpska

    Kad bi se Rišelje pojavio bilo gdje, bilo bi to najbolje ne samo za tu državu, nego za cijeli svijet. Ali, u vrijeme fanatizovanosti masa i velikog uticaja medija koji ne teže smirivanju strasti, nego njihovom raspirivanju (jer im se tako više isplati) i u vrijeme kada svaka budala može da dobije na značaju zahvaljujući moći društvenih mreža – bojim se da neko ko ima rišeljeovske ideje može samo da izgubi glavu vrlo brzo čim objavi svoju političku agendu. Nažalost.
    Problem uključivanja, odnosno, socijalne inkluzije manjina – vjerskih, nacionalnih, rasnih – pogotovo onih koje su u zemlji prva generacija – je problem kako „zemlje domaćina“, koja vrlo često ne zna kako da nove stanovnike socijalizuje, ali isto tako problem doseljenika (ili kako već da ih nazovem) koji utočište traže u krugu zemljaka i bukvalno odbijaju da se socijalizuju, pri čemu im satelitski programi iz njihove prethodne domovine pomažu da se ne osjećaju neprijatno u svojoj novoj domovini iako nemaju pojma o kulturi, jeziku ili običajima „zemlje domaćina“.
    Da ne govorim o državama ključnim igračima na svjetskoj šahovskoj tabli koje ne da ne vode politiku smirivanja tenzija, nego upravo suprotno. Jedino me još interesuje da li će Srbi i okolni narodi ovaj put biti pametniji i ne upuštati se u svjetske obračune ili će jedva dočekati priliku da krenu u novi krug osveta, najviše u interesu velikih sila. Poznajući nas Balkance… Hm… Teško da ćemo propustiti šansu da pokažemo sebi i drugima koliko smo glupi.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.